Istinski osvešćen odnos prema očuvanju prirode razvija se kroz vaspitanje, obrazovanje i aktivno uključivanje dece u ekološke inicijative. U Tehničkoj školi Pirot, profesor Bojan Ćirić je, u ulozi mentora, poveo tim motivisanih i talentovanih učenika u istraživačko-inovativni projekat koji spaja ekologiju, tehniku i savremene tehnologije. Kada škola postane mesto gde nastavnici ne prenose samo znanje već podstiču odgovorno delovanje i ostavljaju prostor za samostalno istraživanje i stvaranje, rađaju se ideje poput RePET3D – tima koji spaja znanje, održivost i inovacije u konkretno rešenje za problem plastičnog otpada.
Svaki od učenika doprinosi projektu u skladu sa svojim interesovanjima i sposobnostima, kaže profesor Ćirić, dodajući da on i njegov kolega Bojan Blagojević kao mentori nastoje da učenicima budu podrška – kroz stručno vođenje, podsticanje kreativnosti, istraživačkog duha i samostalnog rešavanja problema. Njihov cilj je da ih ne nauče samo veštinama već i da ih osnaže da postanu odgovorni i društvenoangažovani mladi ljudi.
„RePET3D je primer kako škola može biti mesto gde se rađaju ideje koje imaju stvaran, opipljiv uticaj na zajednicu”, kaže profesor Ćirić.
U FOKUSU:
- Domaćinstvo novog doba – farma kao energetski proizvođač
- GreenCleanS kao odgovor na ekološke izazove regeneracije ulja
- Put od dva do sedam TW solarne energije – izazovi i perspektive do 2030.
RePET3D projekat
U središtu projekta nalazi se uređaj koji su mentori sa učenicima osmislili i razvili, a koji omogućava da se iskorišćene PET flaše mehanički obrade – precizno seku u trake, termomehanički prerade i pretvore u standardizovani filament, koji može da se koristi u komercijalnim 3D štampačima. Tokom razvoja, učenici su bili uključeni u sve faze – od istraživanja i osmišljavanja mehanizma, do izrade prototipa, testiranja i usavršavanja uređaja. Taj proces im je doneo dragoceno iskustvo u rešavanju konkretnih problema kroz timski rad, kreativno razmišljanje i primenu znanja iz fizike, tehnike, informatike i ekologije.
Rešenje koje su osmislili ima široku primenu – koristi se i kao obrazovni alat i kao praktično sredstvo za smanjenje plastičnog otpada. Kada je reč o obrazovnoj primeni, profesor ističe da je planirano da se uređaj koristi u okviru redovne i projektne nastave, kao sredstvo kroz koje učenici mogu praktično da upoznaju procese reciklaže, tehničkog crtanja, mehanike i rada sa 3D štampačima. Uređaj im, pritom, omogućava da samostalno proizvode filament i koriste ga za izradu različitih modela, čime se podstiču kreativnost, praktičan rad i istraživački pristup učenju. U praktičnom smislu, sistem funkcioniše kao mini-postrojenje za reciklažu unutar škole, čime učenici aktivno doprinose očuvanju životne sredine.
„Naš cilj je da kroz ovaj projekat pokažemo kako obrazovanje može biti pokretač konkretnih i održivih rešenja za savremene probleme”, kaže profesor Ćirić.
Tokom realizacije projekta RePET3D, učenici su se suočili sa brojnim izazovima, koji su zahtevali upornost, timski rad i kreativno rešavanje problema. Najveći izazov bio je razvoj funkcionalnog uređaja za pretvaranje PET flaša u filament, što je podrazumevalo rešavanje tehničkih pitanja, poput izbora materijala, podešavanja temperature obrade, pronalaženja optimalne brzine sečenja i mehaničke stabilnosti uređaja. Pored tehničkih prepreka, važnu ulogu imala je i organizacija timskog rada – raspodela zadataka, usklađivanje ideja i međusobna saradnja. Učenici su kroz eksperimentisanje, analizu grešaka i uz mentorsku podršku razvijali ne samo stručne veštine već i komunikaciju, toleranciju i odgovornost.
Prema rečima profesora, projekti poput RePET3D imaju veliki potencijal da utiču na razvoj ekološke svesti kod učenika i zajednice. Kroz aktivno uključivanje, učenici nisu samo učili o reciklaži – direktno uključivanje u proces promenilo je način na koji posmatraju otpad: ne kao problem, već kao resurs koji se može iskoristiti na kreativan i koristan način. Projekat je podstakao i širu zajednicu da se uključi doniranjem ambalaže, interesovanjem za rezultate i širenjem svesti o reciklaži i ponovnoj upotrebi.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA
