Bolje planiranje OIE – Hrvatska dobija BioAtlas i Karte osetljivosti za razvoj solarnih i vetroelektrana

Foto-ilustracija: Unsplash (micha-sager)

Atlas bioraznolikosti predstavlja sveobuhvatan skup podataka i mapa o rasprostranjenosti različitih biljnih i životinjskih vrsta, kao i o staništima u kojima one žive. Možemo ga zamisliti kao precizno „crtanje“ prirodnih vrednosti, jer na jasan i pregledan način prikazuje gde se pojedine vrste nalaze, kolika im je rasprostranjenost i u kakvim uslovima obitavaju. Ovakav alat od izuzetnog je značaja za stručnjake i donosioce odluka da bolje razumeju stanje životne sredine i potrebe za njenom zaštitom. U praksi, zahvaljujući Atlasu, postaje lakše planirati održivo upravljanje prirodnim resursima.

Upravo ovu svrhu imaju i dva velika projekta u Hrvatskoj pod nazivom – Atlas bioraznolikosti Hrvatske Karte osetljivosti prostora RH za razvoj solarnih i vetroelektrana, koje je nedavno predstavila Marija Vučković, ministarka zaštite okoliša i zelene tranzicije, zajedno sa državnim sekretarom, direktorom Zavoda za zaštitu okoliša i prirode kao i direktorom Uprave za zaštitu prirode. Ova dva digitalno zasnovana alata imaju dvostruku ulogu. S jedne strane, doprinose očuvanju i boljem razumevanju prirodnih vrednosti, a s druge strane ubrzavaju i unapređuju proces planiranja održivih energetskih projekata.

Pomenuti Atlas je prvi nacionalni informativni sistem koji na jednom, javno dostupnom mestu, prikuplja i deli podatke o biljnim i životinjskim vrstama Hrvatske. Temelji se na svetski priznatoj platformi „Living Atlases“ i obezbeđuje kvalitetne informacije, uključujući podatke o 25.000 vrsta i preko milion i 250 hiljada zabeleženih opažanja. Ovakva baza pospešuje brže i preciznije procene uticaja na životnu sredinu i umanjuje administrativno opterećenje prilikom sprovođenja studija, planiranja ili donošenja odluka. Prema rečima ministarke Vučković, očekuje se da će u narednih pet godina BioAtlas imati više od 5.000 stalnih korisnika i preko pet miliona opažanja, kako se navodi na HRT-u.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Pixabay

Uz Atlas bioraznolikosti, predstavljene su i Karte osetljivosti prostora za razvoj solarnih i vetroelektrana. Drugi alat koji služi za prostorno planiranje projekata obnovljivih izvora energije. Na temelju podataka o staništima, vrstama, ekološkim procesima, geografskim i klimatskim uslovima, karta omogućava identifikaciju područja koja su najpovoljnija za postavljanje solarnih panela i vetroelektrana. Drugim rečima, stručnjaci i donosioci odluka sada imaju jasan i precizan uvid u to koje lokacije imaju najmanji negativan uticaj na prirodu, biodiverzitet i lokalne zajednice. Za izradu je analizirano oko milion zabeleženih opažanja raznih životinja, obuhvaćeno je više od 350 vrsta, a sve je dodatno potvrđeno stručnim analizama. Zahvaljujući ovim verifikovanim kartama rizika, moguće je pažljivo birati terene gde će se razvijati obnovljivi izvori energije, a da se pri tome ne narušava osetljiva ravnoteža prirodnog okruženja, kako je objašnjeno i u saopštenju na sajtu Ministarstva zaštite okoliša i zelene tranzicije Hrvatske.

Slične inicijative su viđene i u Srbiji, kada je tokom prethodne godine, u okviru projekta pokrenutog od strane međunarodne organizacije The Nature Conservancy (TNC), sprovedena analiza potencijalnih lokacija za solarne elektrane. Cilj je bio da se pronađu održive lokacije koje istovremeno ispunjavaju dva kriterijuma: visok potencijal sunčeve energije i minimalan negativan uticaj na životnu sredinu. Krajnji rezultat je mapa sa 100 najpovoljnijih mesta za izgradnju solarnih elektrana kapaciteta od po 10 MW. Prema studiji, severni delovi Srbije imaju naročit potencijal za razvoj solarne energije, a instalacijom 1 GW solarne energije godišnje bi se moglo uštedeti oko milion tona ugljen-dioksida. U izveštaju su jasno istaknute i konkretne lokacije, čime je dodatno olakšan rad projektantima i investitorima.

Suštinski cilj ostaje isti za sve: pronaći najbolja rešenja za razvoj obnovljivih izvora energije, bez narušavanja biodiverziteta.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti