Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024. (COP29) značajnu pažnju usmerava na energetiku, kao jednu od ključnih oblasti u borbi protiv klimatskih promena.
Zbog toga je predsedništvo COP29 zvanično pokrenulo tri energetske inicijative, pozivajući zainteresovane strane da pruže podršku. Kroz njih se iskazuju napori koje predsedništvo ulaže u unapređenje rezultata prvog Globalnog pregleda napretka u oblasti obnovljive energije i vodonika.
Globalni sporazum o skladištenju energije i mrežama COP29 predstavlja prvu inicijativu u okviru koje su se potpisnici obavezali na kolektivni cilj da postave 1.500 GW kapaciteta za skladištenje energije do 2030. godine. To je šest puta više kapaciteta od onog iz 2022. godine. Pored toga, ona uključuje i obavezu da se dodaju nove ili rekonstruišu postojeće mreže, i to 25 miliona kilometara mreže do 2030. godine, uz priznavanje da je potrebno dodati još 65 miliona kilometara do 2040. godine.
Sporazum o zelenim energetskim zonama i koridorima COP29 podrazumeva da se potpisnici obavezuju na promociju zelenih energetskih zona i koridora kako bi se obnovljivi izvori energije povezali sa najugroženijim zajednicama. To uključuje razvoj većih unutarsektorskih i međuregionalnih povezanih elektroenergetskih mreža koje omogućavaju isplativ i siguran prenos električne energije na velikim udaljenostima.
Deklaracija o vodoniku COP29 odnosi se na povećanje proizvodnje obnovljivog, čistog i niskoemisionog vodonika, na šta su se obavezali potpisnici. Takođe, reč je i o ubrzanju dekarbonizacije trenutne proizvodnje vodonika iz fosilnih goriva. Kao cilj postavljeno je značajno povećanje proizvodnje zelenog vodonika sa trenutnih milion tona godišnje, ali i smanjenje 96 miliona tona vodonika koji se trenutno proizvodi iz fosilnih goriva.
Frančesko La Kamera, generalni direktor Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), podsetio je na globalni cilj utrostručenja kapaciteta obnovljive energije do 2030. godine, koji je postignut na prošlogodišnjem COP28. Prema njegovim rečima, za postizanje tog cilja nije dovoljno da se samo poveća proizvodnja obnovljive energije, već i da se prevaziđu izazovi u vezi sa povezivanjem obnovljivih izvora sa mrežama. Kako je istakao, skladištenje energije, širenje mreža i značajne investicije ključni su faktori.
Pročitajte još:
- COP29: Nove inicijative i finansije za borbu protiv klimatskih promena i postizanje mira
- COP29: klimatsko finansiranje postavljeno kao prioritet
- COP29: Počinju ključni klimatski pregovori u Bakuu
Još jednu podršku razvoju obnovljivog vodonika predstavlja i obećanje predstavnika međunarodnih i nacionalnih razvojnih finansijskih institucija da će pružiti podršku inicijativi 10 GW Lighthouse. Inicijativa je postavila kao cilj saradnju na razvoju projekata obnovljivog vodonika kapaciteta između 100 MW i 1 GW u zemljama u razvoju i zemljama u nastajanju, do faze donošenja konačne investicione odluke (FID) do 2030. godine, navodi se na zvaničnom sajtu COP29.
IRENA i Ministarstvo energetike Azerbejdžana pokrenuli su zvanično i Partnerstvo za ubrzanje obnovljivih izvora energije u Centralnoj Aziji (APRECA), sa ciljem da se ubrzaju ulaganja i unapredi međuregionalna povezanost kako bi se ubrzala primena obnovljivih izvora energije, podstakla zelena industrijalizacija i maksimizirale socioekonomske koristi u regionu.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), zajedno sa Azijskom razvojnom bankom (ADB) i Azijskom infrastrukturnom investicionom bankom (AIIB), najavila je značajnu investiciju za solarne projekte u Azerbejdžanu. Naime, svaka od navedenih banki, uložiće po 160 miliona dolara za izgradnju dve solarne elektrane, ukupnog kapaciteta od 760 MW.
