Da li će 2024. godina biti najtoplija ikada?

Kako Svetska meteorološka organizacija (SMO) upozorava, 2024. godina je na ivici da postane najtoplija godina ikada zabeležena.

U svojoj najnovijoj analizi klimatskih podataka, SMO navodi da je ova godina deo neprekinutog trenda od 2015. do 2024. godine što je ujedno i najtoplija decenija ikada zabeležena. U periodu od januara do septembra 2024, prosečna globalna temperatura na površini Zemlje bila je neverovatnih 1,54°C iznad predindustrijskog proseka, uz pomoć dodatnog efekta prirodnog fenomena El Ninjo.

Klimatski izveštaj SMO objavljen je prvog dana Konferencije UN o klimatskim promenama, COP29, koja se održava u Bakuu. Prema najnovijim podacima SMO, u poslednjih 16 meseci, od juna 2023. do septembra 2024. godine, srednja temperatura na globalnom nivou je u proseku bila viša nego u bilo kom ranijem periodu. Ovi podaci predstavljaju još jedan znak ozbiljne krize u kojoj se nalazimo zbog stalnog porasta emisija gasova staklene bašte.

U 2023. godini, koncentracije gasova staklene bašte dostigle su rekordne nivoe, pa je tako atmosferski nivo ugljen-dioksida porastao za 51 odsto u odnosu na 1750. godinu. Takve koncentracije dodatno zarobljavaju toplotu u atmosferi i dovode do porasta globalne temperature. Podaci u realnom vremenu pokazuju da emisije nastavljaju da rastu i tokom 2024. godine.

Pročitajte još:

Posebno zabrinjavajuće je zagrevanje okeana, koji čuva oko 90 odsto energije akumulirane u Zemljinom klimatskom sistemu. Sadržaj toplote u okeanima dostigao je istorijski maksimum 2023. godine, a preliminarni podaci za 2024. pokazuju da se taj trend nastavlja. Od 2005. do 2023. godine, okeani su svake godine apsorbovali prosečno oko 3,1 milion teravat-časova toplote – što je više od 18 puta svetske potrošnje energije zabeležene 2023. godine.

Photo-illustration: Unsplash (marcin-jozwiak)

Gubitak glečera širom sveta se takođe ubrzava. Tokom 2023, glečeri su izgubili rekordnih 1,2 metra vodenog ekvivalenta leda, što je ekvivalent količini vode u pet Mrtvih mora. To je najviši zabeleženi gubitak od kada je merenje počelo 1953. godine. U Švajcarskoj, glečeri su tokom perioda 2021/2022 i 2022/2023 izgubili oko 10 odsto svoje preostale zapremine.

Pored porasta temperatura, klimatski ekstremi su postali uobičajena pojava u mnogim delovima sveta. Ove godine smo svedočili rekordnim padavinama i poplavama, smrtonosnim toplotnim talasima, sušama i velikim šumskim požarima, koji su ostavili ozbiljne posledice po živote ljudi, infrastrukturu i prirodu.

„Nažalost, ovo je naša nova realnost i predokus budućnosti. Hitno moramo da smanjimo emisije gasova staklene bašte i ojačamo naše razumevanje klime koja se menja“, rekla je generalna sekretarka SMO, Selest Saulo.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti