Zbog nedostatka vlage u zemlji i visokih temperatura, setva uljane repice ove godine je kasnila. Ratari koji su se odlučili da je poseju sačekali su kišu, pripremili zemljište i obavili ovaj posao krajem septembra i početkom oktobra, iako su prošli optimalni rokovi.
Prošle godine je ovom kulturom kod nas bilo zasejano oko 35.000 hektara. Kako sada stvari stoje, zbog niže cene i sušnog leta, pojedini proizvođači su odustali od ove proizvodnje. Oni koji su obavili setvu kažu da su potrebna solidna ulaganja, a sada obilaze parcele i prate vegetaciju.
Uljana repica traži pažnju
Poljoprivredni proizvođač iz Mladenova, Slobodan Kopanja, nekoliko godina unazad na svojim parcelama seje ovu kulturu. Prošle godine je na 26 hektara zabeležio prinos od 3,4 tone po hektaru.
„Ove godine setva je uglavnom obavljena posle optimalnog roka, ali je nakon kiše dobro odrađena predsetvena priprema. Uljana repica traži pažnju, kada nikne treba svakodnevno obilaziti usev i tako do žetve“, priča naš sagovornik.
Ukoliko se pojave štetočine, upozorava, mora se istog dana reagovati.
„Nema proizvodnje bez ulaganja. Sejem je zbog plodoreda, dobar je predusev za soju. Cena je svake godine niža, što je možda razlog za slabije interesovanje proizvođača za ovogodišnju setvu.“
Pročitajte još:
- Počela isplata po hektaru za biljnu proizvodnju
- Subvencionisana cena goriva za poljoprivrednike u nekoliko koraka
- Usvojen Nacrt zakona i Predlog uredbe o podsticajima u poljoprivredi za 2024.
Ne seje se u prašinu
Dr Ana Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da je krajem oktobra bilo zasejano više od 20.000 hektara. Stanje useva zavisi od vremena setve.
„Ratari su poslušali naše savete i sačekali kišu, jer se ona ne seje u prašinu. Bilo je dovoljno padavina, a i temperature su bile nešto niže u početnim fazama razvoja, pa se sada većina useva nalazi u odličnom stanju“, kaže ona.
Napominje da vlage ima u donjem delu zemljišta, ali je površinski sloj malo prosušen. Zato bi sada mladim biljkama dobro došla kiša. Dodaje da su pojedini proizvođači obavili tretman zaštite od buvača, a repičine lisne ose nije bilo u alarmantnom broju.
„Nadamo se da ove godine neće biti napada glodara. Dugo, toplo i sušno leto je to smanjilo, ali proizvođači treba da obilaze svoje useve.“
Naša sagovornica napominje i da je uljana repica ozima biljka koja u vegetaciji preskače visoke temperature i donosi rentabilan prinos čak i na lošijim zemljištima. Svakako, i prvi novac u godini proizvođačima, a zemljište nakon žetve ostavlja u dobrom fizičkom i hemijskom stanju.
Oprez zbog sive truleži i lisne ose
Kako navode iz PSSS Sombor, na području zapadnobačkog okruga usevi se, u zavisnosti od datuma setve, nalaze u fazi razvoja od dva do sedam listova. Na više lokaliteta uočeno je prisustvo simptoma suve truleži (prouz. Phoma lingam) koji su registrovani na pojedinačnim biljkama, na starijem lišću.
„Pregledom useva uočeno je prisustvo pagusenica repičine llisne ose (Athalia rosae) kao i položenih jaja, ali u veoma niskom intenzitetu. Prisustvo štetočina uočeno je u usevima u kojima u prethodnom periodu nije sproveden insekticidni tretman“, navode iz ove službe.
U usevima koji se nalaze u fazi do sedam listova, zbog dobro razvijene lisne mase, pagusenice ove štetočine ne mogu izazvati veće štete. Tamo gde su razvijena dva do četiri lista uočeno je prisustvo položenih jaja repičine lisne ose. U ovim usevima preporučuje se i dalje obilazak i praćenje prisustva ove štetočine i po potrebi (u slučaju dostizanja praga štetnosti) sprovesti insekticidni tretman.
Prisustvo lisnih vaši (Aphididae) u pregledanim usevima za sada nije utvrđeno, ali trenutni vremenski uslovi su pogodni za pojavu i razvoj lisnih vaši.
„S obzirom na to da su lisne vaši vektori virusa, za usev uljane repice značajan je virus žutice postrne repe, potrebno je i dalje nastaviti sa obilascima useva u cilju utvrđivanja prisustva lisnih vaši kao i njihove brojnosti“, upozoravaju stručnjaci PSS Sombor.
Izvor: Agroklub
