Kako klimatske promene sve više uzimaju maha, uzgoj osnovnih namirnica nalazi se pred sve većim izazovima. Posebno je ugrožena stabilnost prinosa krompira, koji je jedna od najvažnijih prehrambenih kultura u svetu.
Da bi krompir, opstao i pružao potrebne prinose i u budućnosti, naučnici rade na načinima kako ga učiniti otpornijim na stres uzrokovan klimatskim promenama.
Međunarodni tim pod vodstvom Univerziteta u Beču je kroz četverogodišnji EU projekt ADAPT sproveo detaljna istraživanja o tome kako krompir reaguje na različite stresne uslove, uključujući visoke temperature, sušu i prekomernu vlagu usled poplava. Ova saznanja omogućiće buduće uzgajivačke prakse usmerene na prilagođavanje krompira ekstremnijim klimatskim uslovima.
Toplota i suša mogu značajno smanjiti prinose, dok nagle poplave uzrokovane obilnim padavinama prete da u samo nekoliko dana unište kompletne useve. Kako bi utvrdili koje vrste krompira bolje podnose ekstremne uslove, naučnici su analizirali reakcije krompira na različite stresne situacije. Prikupljeni su brojni uzorci u ključnim fazama rasta biljaka i obavljene su precizne laboratorijske analize. Rezultati su pokazali da određene sorte koje obično daju niže prinose pod normalnim uslovima, zapravo imaju veću stabilnost prinosa u stresnim uslovima.
Pročitajte još:
- Kako nuklearne tehnike mogu da poboljšaju bezbednost hrane?
- Šolje kafe iskrčuju šume – preti li nam nestašica?
- Dnevno se u Srbiji baci 2.000 tona hrane – šta je prepreka da se viškovi doniraju
Deo eksperimenata obavljen je i u kontrolisanim uslovima u laboratorijama, gde je nivo stresa mogao precizno da se reguliše. Naučnici su posmatrali reakcije krompira na stres na ćelijskom nivou, prateći promene u genetskom izražavanju, prisutnosti hormona i drugih metaboličkih procesa u stvarnom vremenu. Zahvaljujući ovim analizama, otkriveni su specifični molekularni obrasci koji označavaju veću otpornost ili osetljivost na stres. Ovi obrasci predstavljaju važan temelj za razvoj biljaka koje će biti otpornije na ekstremne klimatske uslove.
U projektu je učestvovalo deset vodećih akademskih institucija, četiri uzgajivača krompira, kao i nekoliko specijalizovanih organizacija i tehnoloških agencija. Naredna faza usmerena je na primenu novih saznanja u praksi.
U planu je korišćenje identifikovanih molekularnih markera za selekciju novih sorti krompira koje su otpornije na sušu, visoke temperature i prekomernu vlagu. Ovakve vrste mogle bi da igraju ključnu ulogu u stabilnosti prehrambene sigurnosti, čak i u uslovima nepredvidivih klimatskih promena.
Izvor: City of Vienna
