Ušće evropskih vodnih tela je konferencija koja okuplja različite aktere društva sa ciljem zagovaranja prava evropskih vodnih tela. Relativno nova konferencija, ove godine održava se od 3. do 6. oktobra 2024. u Veneciji, sa ciljem da istraži koncept „vodene diplomatije“ i razvije nove strategije za predstavljanje vode u pravnim, kulturnim i političkim diskusijama širom Evrope.
Nastala je tako što je voda često ostajala zanemarena u političkim procesima, i prva edicija ovog događaja održana je u septembru 2023. na obalama španskog Mar Menora. Reč je najvećoj slanoj o laguni u Evropi površine 135 km² na jugoistoku španskog regiona Mursija. Mar Menor je u ozbiljnom stanju eutrofikacije zbog hranljivih materija koje prima, uglavnom iz intenzivne poljoprivrede u okolini. Dodatni uticaji, poput prekomerne izgradnje na obalama, mineralnih materijala ispranih kišom i velikog broja marina, koje sprečavaju morske struje, doprinose njegovom propadanju. U 2016. godini, voda Mar Menora postala je tamnozelena zbog cvetanja fitoplanktona, dok su 2019. i 2021. godine na hiljade mrtvih riba pronađene na obalama zbog anoksije, odnosno nedostatka kiseonika. Stoga ne čudi da je baš ona izabrana za mesto okupljanja prošle godine.
Ovogodišnji događaj obuhvatiće niz reka, mora i jezera iz različitih delova Evrope, a svako od njih suočava se sa jedinstvenim izazovima. Na listi učesnika nalaze se Akerselva, Baltičko more, Dogerbank, Drina, Vode Đenove, Klaralven, Loara, Mar Menor, Sredozemno more, Mlava, Severno more, Uze, Pek, Piave, Povelja, Rojs, Rona, Snefelsjokul, Spre, Tara, Teho/Tagus, Taljamento, Vetern, Venecijanska laguna, Viskan, Visla, Vatenmer/Vadensko more i Zene.
Pročitajte još:
- Srbija se posvećuje održivom gazdovanju šumama – FOREST EUROPE konferencija
- Međunarodna konferencija o sušama usmerena na povećanje globalne otpornosti
- EU: Smanjenje zaštite vukova – korak unazad u očuvanju prirode?
Svako od ovih vodnih tela suočava se sa jedinstvenim izazovima. Na primer, Severno more pati od zagađenja izazvanog industrijskim aktivnostima i intenzivnim pomorskim saobraćajem, što ozbiljno ugrožava morski biodiverzitet. S druge strane, Sredozemno more se suočava sa posledicama klimatskih promena, uključujući porast temperature mora, degradaciju staništa i smanjenje ribljih populacija.
Nedavno smo pisali upravo o Vadenskom moru i tamošnjim protivljenjima različitih grupa aktivista, kada je Nemačka dala zeleno svetlo za kontroverzni projekat vađenja prirodnog gasa u Severnom moru, u blizini nemačkog ostrva Borkum, nakon što je Kancelarija za rudarstvo, energetiku i geologiju (LBEG) u Donjoj Saksoniji izdala odobrenje za isti. Projekat, kojim rukovodi holandska energetska kompanija ONE-Dyas, uključuje bušenje morskog dna na dubinama od 1,5 do 3,5 kilometara kako bi se došlo do značajnih količina prirodnog gasa, procenjenih na 4,5 do 13 milijardi kubnih metara. Ekološke grupe i lokalno stanovništvo su izrazili protivljenje zbog mogućih štetnih posledica po morski nacionalni park Vadensko more, koji je pod zaštitom UNESCO-a, jer predstavlja najveći neprekinuti sistem plime i oseke na svetu, kako je navodila agencija DPA.
Posebno mesto u ovoj diskusiji zauzeće i balkanske reke, uključujući Drinu, Taru, Mlavu i Pek, koje su izabrane zbog svoje ekološke, kulturne i političke važnosti. Drina i Tara, sa svojim kristalno čistim vodama i bogatim ekosistemima, pružaju stanište mnogim ugroženim vrstama. Međutim, ove reke su pod sve većim pritiskom. Zagađenje predstavlja jedan od najvećih problema za mnoge balkanske reke. Na primer, reka Pek suočava se sa ozbiljnim zagađenjem izazvanim rudarskim aktivnostima, dok Mlava trpi zbog neadekvatnog upravljanja otpadnim vodama iz obližnjih naselja i industrijskih postrojenja. Jedan od problema sa kojim se balkanske reke suočavaju jeste nedostatak efikasnih zakonskih okvira za njihovu zaštitu.
Konferencija Ušće evropskih vodnih tela pruža važnu platformu za razmatranje ovih i drugih izazova, nudeći priliku za međunarodnu saradnju u pronalaženju rešenja. Kroz dijalog, razmenu znanja i nove strategije, učesnici će raditi na zaštiti evropskih vodnih tela. Iako konferencija nije još uvek direktno uticala na donošenje novih zakona, stvorila je snažnu osnovu za dalje akcije i saradnju među evropskim zemljama u ovoj oblasti.
Energetski portal
