Ko je „energetski siromašan“ u Evropi?

Između osam i 16 odsto stanovništva Evropske unije suočava se sa energetskim siromaštvom, dok većina energetskih siromašnih nisu i siromašni po prihodima, prema sveobuhvatnoj analizi glavnih pokazatelja energetskog siromaštva, objavila je Evropska komisija (EK). Energetsko siromaštvo se može meriti na različite načine, ali njegova procena predstavlja izazov za formulaciju politika i akcija za njegovo rešavanje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ethan Hoover)

Studija Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) istraživala je četiri glavna indikatora energetskog siromaštva kako bi se razumela distribucija i socio-ekonomski profili „energetski siromašnih“ širom EU. Rezultati su istakli korisnost oslanjanja na niz različitih indikatora kako bi se dobila potpuna slika energetskog siromaštva. Analizom je obuhvaćeno 27 zemalja EU.

Ona pokazuje da postoji vrlo malo preklapanja između četiri ispitivana indikatora energetskog siromaštva. Ovo objašnjava zašto bi najmanje 40 odsto stanovništva EU (oko 180 miliona građana) bilo klasifikovano kao „energetski siromašno“ prema „unijskom pristupu“, u kojem je neko energetski siromašan prema barem jednom indikatoru.

Pročitajte još:

S druge strane, „presečni pristup“ – gde je siromašan onaj koji ispunjava uslove siromaštva za sva četiri indikatora istovremeno – doveo bi do vrlo niske stope energetskog siromaštva od 0,3 odsto stanovništva EU, odnosno oko 330 hiljada ljudi.

Uredba o Socijalnom klimatskom fondu i revidirana Direktiva o energetskoj efikasnosti definišu energetsko siromaštvo kao nemogućnost domaćinstva da pristupi osnovnim energetskim uslugama, kao što su grejanje, topla voda, hlađenje, osvetljenje i energija za uređaje. Preporuka Komisije o energetskom siromaštvu ističe da je to višedimenzionalna pojava uzrokovana visokim troškovima energije u odnosu na budžet domaćinstva, opštim niskim nivoom prihoda i slabim energetskim performansama zgrada.

Tako je u Grčkoj i Bugarskoj, skoro 30 odsto stanovništva energetski siromašno prema najmanje dva indikatora, dok u zapadnim i severnim zemljama EU ovaj broj pada ispod pet odsto.

Kada se meri nespobnodnost da se adekvatno zagreje stambeni prosto, donekle očekivano Švedska i Luksenburg imaju stopu od nula odsto, a Bugarska 40 odsto.

Sličan trend se uočava prilikom analize dugovanja za komunalne račune, dok su udeli prihoda potrošenog na energiju u domaćinstvima, koji su iznad dva puta nacionalnog medijana (2M), sličniji među zemljama, što ukazuje da se stope energetskog siromaštva kreću između približno 10 odsto (Holandija, Mađarska) do nešto iznad 20 odsto (Švedska, Malta i Letonija).

U zaključku studije ističe se potreba za izuzetno pažljivim korišćenjem indikatora energetskog siromaštva u odnosu na raspodelu dohotka kako niko ne bi bio  (ili da  se minimizuje broj onih koji bi mogli biti) „ostavljen iza“ u zelenoj tranziciji.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti