Nizijski region Teraj u Nepalu bogat je divljim životinjama, ali je takođe dom za skoro osam miliona ljudi koji se oslanjaju na njegove prirodne resurse i poljoprivredu. Tokom godina su ljudske aktivnosti dovele do degradacije životne sredine, stavljajući tigrove, slonove i nosoroge na listu ugroženih vrsta, piše Program UN za životnu sredinu (UNEP).
Zbog toga je Vlada Nepala, u saradnji sa UNEP-om, 2001. godine pokrenula inicijativu Terai Arc Landscapes sa namerom da obnovi šume Teraja i zaustavi gubitak biodiverziteta tako što će obezbediti stanište za ugrožene vrste, uključujući većeg jednorogog nosoroga, azijskog slona, kao i kraljevskog bengalskog tigra.
Inicijativa, koja uključuje mere za smanjenje sukoba između ljudi i divljih životinja, kao i mere podrške ruralnim ekonomijama, nedavno je prepoznata kao vodeća inicijativa UN-a u svetskoj obnovi.
Pročitajte još:
- SVE INTENZIVNIJE PEŠČANE I PRAŠINSKE OLUJE UGROŽAVAJU POLJOPRIVREDU I ZAJEDNICE
- KAKO JE BRAZIL DOSTIGAO NAJČISTIJI ENERGETSKI MIKS U G20
- ŽIVOT POSLE SEČE: DRUGA ŠANSA ZA OŠTEĆENE ŠUMSKE EKOSISTEME
Do sada je obnovljeno žarište biodiverziteta koje pokriva 2,47 miliona hektara i predstavlja dom za 7,5 miliona ljudi. Mnoga ruralna područja, posebno ona izvan nepalskih nacionalnih parkova, bila su ozbiljno degradirana kao rezultat krčenja šuma, fragmentacije staništa i krivolova.
U koridorima između zaštićenih područja pošumljeno je oko 65.000 hektara degradiranog zemljišta – 13 puta veće površine od nepalske prestonice Katmandu. Oko 40.000 članova lokalne zajednice udružilo se sa vladom i grupama civilnog društva kako bi vodili aktivnosti uključujući patrole protiv krivolova, praćenje divljih životinja i ekoturizam. Oko 500.000 domaćinstava je imalo koristi od projekta.
Zahvaljujući ovim naporima, priroda se brzo oporavila i sada ponovo skladišti ugljenik, čuva vodu i povećava otpornost ljudi i divljih životinja na klimatske promene.
Prema najnovijem nacionalnom istraživanju, populacija tigrova u Nepalu se utrostručila, sa 121 jedinke u 2009. gofini, na 355 u 2022. godini.
Energetski portal