Organske metode gajenja za cilj imaju korišćenje prirodnih supstanci i procesa, na što održiviji način u odnosu na konvencionalne. Strategija EU, Od njive do trpeze, postavila je za cilj da do 2030. najmanje 25 odsto poljoprivrednog zemljišta treba koristiti za ovakav način proizvodnje.
Prema poslednjim podacima koje je objavio Evropski zavod za statistiku, Eurostat, u 2020. godini površina koja se koristi za ovakvu vrstu poljoprivredne proizvodnje unutar EU iznosila je 14,7 miliona hektara., čineći u proseku 9,1 odsto ukupnih poljoprivrednih površina. Ta se brojka, naravno, razlikuje od države do države.
Tako je najveći udeo ekoloških unutar ukupne korišćene poljoprivredne površine bilo u Austriji (25,7 odsto), Estoniji (22,4 odsto) i Švedskoj (20,3 odsto). Nasuprot tome, ispod pet odsto je zabeleženo u osam država članica EU, s najmanjim udelima u Irskoj (1,7 odsto) i Malti (0,6 odsto).
Gotovo tri petine (58,7 odsto) takvih površina nalazilo se u četiri države članice EU: Francuskoj (17,1 odsto), Španiji (16,6 odsto), Italiji (14,2 odsto) i Nemačkoj (10,8 odsto).
Pročitajte još:
- OČEKUJE SE ZNATNO VEĆA PROIZVODNJA ŽITARICA U 2023. GODINI
- ZAŠTO JE NEOPHODNA KALCIFIKACIJA ZEMLJIŠTA?
- APLIKACIJA KOJA SPAJA SKLADIŠTARE I PROIZVOĐAČE
U ratarskim kulturama, glavna je proizvodnja žitarica i svežeg povrća, a onda okopavina, zelene stočne hrane i industrijski usevi.
Površina koja se koristi za uzgoj eko svežeg povrća u EU iznosila je 219 hiljada hektara, što je ekvivalent 0,1 odsto celokupnog zemljišta koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Oko jedne desetine (10,5 odsto) zemljišta koje se koristi za proizvodnju svežeg povrća EU, čini organska proizvodnja.
Luksemburg, Danska i Austrija su imale primetno veće udele ove vrste poljoprivrede u sklopu ukupne površine za uzgoj povrća.
Kada je reč o žitaricama, u 2020. su se organske uzgajale na 2,4 miliona hektara, što je ekvivalent 1,5 odsto svih površina koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju. Organske su se uzgajale na oko 4,6 odsto zemljišta ukupnih površina za žitarice, u čemu prednjače Austrija, Estonija i Švedska.
Izvor: Agro klub
