Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je da je pred našom zemljom fundamentalna odluka o okretanju novim izvorima energije i da će se na tome raditi kroz pripremu strategije razvoja energetike Srbije do 2050. godine i nacionalnog plana za energetiku i klimu, koji će podrazumevati usklađivanje sa svim međunarodnim standardima.
“Niko neće za deset godina ugasiti termoelektrane, posebno ako su dominantne u proizvodnji struje kao u Poljskoj, ali moramo biti svesni da će Srbija posle 2050. godine, ako ne ugasi elektrane na najnekvalitetniji ugalj lignit, morati godišnje da plaća 900 miliona evra ili milijardu evra”, rekla je Mihajlovićeva.
„Zbog toga ćemo ići u tri pravca, jedan je da se osnuje Uprava za energetsku efikasnost i pomogne privrednim subjektima i domaćinstvima da u narednih pet godina zamene prozore i vrata i tako smanjimo potrošnju energije koja je u Srbiji veća četiri do pet puta od proseka u EU. Drugi pravac će biti razvoj srednjih i velikih hidroelektrana koje treba da gradi EPS. Razmišlja se o hidroelektranama na Bistrici, u gornjem toku Drine i možda manjoj reverzibilnoj na Dunavu. Reč je o investicijama vrednim četiri-pet milijardi evra, a to bi sa obnovljivim izvorima obezbedilo energetsku sigurnost“, navela je Zorana Mihajlović u intervjuu za Novinsku agenciju “Beta”.
Pročitajte još:
Prema njenim rečima, biomasa nije dovoljno iskorišćena, jer postoji jedna elektrana-toplana i započeto je još pet, a suština je u tome da većina toplana u Srbiji može da koristi biomasu.
„Četvrti pravac je izgradnja gasnih elektrana koje bi proizvodile i struju i toplotu. Svi ti izvori energije bili bi fleksibilni i „uskakali“ bi u sistem kada je potrebno i mogli bi da obezbede i izvesne količine struje za plasman van granica“, rekla je Mihajlovićeva.
Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike
