Vlasnici objekata i menadžeri održavanja većine poslovnih zgrada se ove godine možda i prvi put suočavaju sa malom ili nultom popunjenošću prostora. Ovo je za sve nas nova situacija i nameću se mnoga pitanja na koje je potrebno da imamo odgovore:
Kako da budemo sigurni da svi sistemi u zgradi efikasno funkcionišu u vreme male zauzetosti objekta?
Na koje sisteme se fokusirati kako bi se potrošnja u objektu najbolje prilagodila stanju male popunjenosti?
Kako da budemo sigurni da ćemo sve sisteme uspešno vratiti u normalan režim rada kada se u zgradu počnu da dolaze svi zaposleni?
Pre nego što započnete bilo kakve intervencije, preporučujemo da se prvo obratite svom servisnom partneru (Facility manager) ili preduzeću koje se bavi održavanjem objekta, ukoliko ga imate. Oni će sigurno biti u mogućnosti da pomognu da obavite veći deo posla, bilo onlajn ili na licu mesta. Ukoliko, pak nemate servisnog partnera, u nastavku su smernice kako vaše stručno osoblje može da izvrši predložene intervencije.
Pročitajte još:
Ovo su predlozi kako da odgovorite na ove izazove, ali i smernice sa deset praktičnih saveta kako sistem u ovim okolnostima da učinite energetski efikasnim, sigurnim i pouzdanim.
1. Definišite okvire delovanja. Najpre izvršite analizu svih HVAC uređaja i sistema za njihovo upravljanje. Uzmite u obzir čilere, uređaje za klimatizaciju, bojlere i ostale slične potrošače. Ovo su ključni uređaji koji troše najviše energije, ali i utiču na životnu sredinu.
2. Odredite arhitekturu sistema. Proverite koji elementi sistema u objektu su povezani na centralni sistem za nadzor i upravljanje (BMS), a koji su nezavisni i zahtevaju „ručnu“ kontrolu i podešavanje. Tek kada razumemo kompletnu arhitekturu sistema u mogućnosti smo da budemo precizni i efikasni u prilagođavanju na nove okolnosti.
3. Sačuvajte parametre već definisanih vrednosti. Pre nego što izvršite nova podešavanja, proverite da li ste sačuvali već definisane parametre za nominalan režim, kao i nova podešavanja za smanjeni režim koja planirate da postavite. Ako nemate evidenciju o ovim informacijama, kasnije će vam trebati više vremena da sve vratite u normalan režim, što bi moglo umanjiti komfor korisnika, performanse HVAC-a i sigurnost funkcionisanja sistema.
4. Uzmite u obzir promenu godišnjeg doba. Zvuči banalno, ali u okolnostima koje su nas zadesile, možda ste to prevideli. Proverite.
5. Budite što efikasniji u određivanju parametara. Razmotrite koje su tipične vrednosti koje ste podešavali kada ste uzimali u obzir malu popunjenost objekta u normanlnim uslovima (uglavnom su to vikendi), a koje su to vrednosti za malu popunjenost pod novim uslovima (kada u objektu nema korisnika ni tokom radne sedmice). Ako ste do sada vikendom temperaturu obično podešavali na ± (2-3)°C od zadate vrednosti, možda bi u ovom periodu trebalo korigovati na ± (4-6)°C.
6. Razmišljajte o prostoru u kome je smešteno osoblje koje redobno dolazi u objekat. Zaposlenima koji i tokom ovog perioda dolaze u objekat potrebno je obezbediti ugodne uslove za rad, ali oni po svemu sudeći neće koristiti konferencijske sale, teretane ili kafeterije. U zavisnosti od klimatskih uslova, mogu se prilagoditi roletne na prozorima ovih prostorija, tako da se smanji potreba za njihovim grejanjem i hlađenjem. Razmislite da optimizujete i sisteme osvetljenja u ovim prostorijama.
7. Uračunajte novu disipaciju energije potrošača. Nije suština samo u promeni temperature na termostatu za nekoliko stepeni. Uračunajte u proračun i potrošače koji imaju malu disipaciju energije (toplota koju generišu ljudi u tom prostoru, njihovi računari i dr). I ove vrednosti se sada menjaju, uzimajući u obzir okolnosti. Vaš HVAC sistem je verovatno projektovan za veću snagu, pa prilagodite podešavanja novonastalim uslovima.
8. Modifikujte ventilacione sisteme. Tokom perioda smanjene popunjenosti objekta, imate više fleksibilnosti sa opsegom temperatura, tako da možete smanjiti ventilaciju i pouzdati se više u hlađenje uz pomoć spoljašnjeg vazduha putem economizer sistema. To takođe utiče na potrebe za energijom i na smanjenuje potrošnje.
9. Kontolišite relativnu vlažnost vazduha. Ako menjate podešavanja temperature, nemojte zaboraviti na vlažnost vazduha. Buđ i vlaga mogu da postanu problem ako temperature na kojima se vodena para pretvara u tečno stanje nisu tačno kalibrisane. ASHRE (American Society of Heating, Refrigerating and Air-Conditioning) predlaže održavanje nivoa relativne vlažnosti vazduha ispod 65 odsto.
10. Podesite ventilatore, frižidere i zamrzivače. Restoranske kuhinje i laboratorije imaju odvodne ventilatore koji često rade 24/7. Sada verovatno nema potrebe da celodnevnim radom, a njihovim isključivanjem se može postići određena ušteda. Takođe, ako vam više nisu potrebni svi frižideri ili zamrzivači za skladištenje hrane, isključite ih.
Ova lista sa deset predloga samo je osnov onoga što možete učiniti da biste vaše poslovne objekte tokom perioda kada su slabije popunjeni učinili energetski efikasnijim. Ipak, za svaki objekat postoje i drugi, specifični načini da se postignu uštede. Takođe, ovi predlozi za uštedu, uz mala prilagođavanja, mogu da se primene i na ostale tipove objekta kao što su hoteli, maloprodajni centri i drugo.
Izvor: Schneider electric
