Kako plavna područja mogu poboljšati kvalitet vode Dunava

Foto: B. Stammel

Od izvora do ušća u Crno more, Dunav prelazi put od preko 2.800 kilometara, protiče kroz deset zemalja i utiče na život više od 80 miliona ljudi.

Reka i priobalna područja imaju mnogo uloga: koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, služe za transport, proizvodnju električne energije, rekreaciju i zaštitu od poplava, rezervoari su vode za piće, staništa su za biljke i životinje itd. Mnoge od ovih i drugih uloga i zadataka se jednim imenom nazivaju ekosistemske usluge i sve ili utiču ili su pod uticajem kvaliteta vode Dunava. Postoji snažna veza ekosistemskih usluga i života ljudi, biljaka i životinja u slivu.

Kako plavna područja duž Dunava i ekosistemske usluge koje pružaju mogu doprineti poboljšanju kvaliteta vode u reci i kako različiti interesi mogu biti uzeti u obzir pri upravljanju ovim područjima i van nacionalnih granica?

Odgovore na ova pitanja pokušaće da nađe konzorcijum pod vođstvom Katoličkog Univerziteta u Eichstaett-Ingolstadt, Nemačka, u okviru projekta IDES koji se finansira iz programa transnacionalne saradnje Dunav (fondovi ERDF i IPA) i ima budžet od 1.951.170 evra. Period implementacije projekta je od 1. jula 2020. do 31. decembra 2022.

Projektni partneri dolaze iz 25 institucija iz 10 zemalja Dunavskog regiona (Nemačka, Austrija, Rumunija, Mađarska, Slovačka, Bugarska, Srbija, Hrvatska i Moldavija).

Foto: Kovacs

Partner u projektu iz Srbije je Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, a strateški partner je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, takođe iz Novog Sada.

Projekat je zvanično pokrenut 8. septembra ove godine putem virtuelnog sastanka na kome su uz članove konzorcijuma učestvovali i najvažniji predstavnici zainteresovanih subjekata i (tzv. stejkholderi) iz svih partnerskih zemalja.

Cilj projekta je usvajanje i implementacija zajedničkog sveobuhvatnog pristupa u korišćenju ekosistemskih usluga za poboljšanje kvaliteta vode Dunava, što je pionirski poduhvat.

„To ćemo učiniti u tesnoj saradnji sa donosiocima odluka i upravljačima plavnih područja u pilot područjima u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Srbiji i Rumuniji. Očekujemo da će se na taj način povećati razumevanje značaja brojnih ekosistemskih usluga, zajedničkih za zemlje u regionu, i njihovo uključivanje u buduće upravljačke strategije“, kaže dr Barbara Stammel, koordinator projekta.

Izvor: Interreg Danube

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti