Većina evropskih zemalja neće smanjiti emisiju gasova s efektom staklene bašte koliko su obećale u okviru sprovođenja Pariskog sporazuma, prema oceni vodeće evropske nevladine organizacije u oblasti klimatskih promena.
Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe) objavila je 18. juna izveštaj prema kojem zemlje Evropske unije nisu “ni blizu” glavnog cilja Pariskog sporazuma, da se rast globalne temperature ograniči “daleko ispod” dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba i da se taj rast približi 1,5 stepeni.
Švedska, Portugal, Francuska, Holandija i Luksemburg su najbolje ocenjene zemlje zbog svojih ambicioznih klimatskih politika. Švedska je jedina u kategoriji “dobrih” zemalja, dok nijedna nije zaslužila epitet “veoma dobre”.
CAN Evropa naveo je da nijedna članica EU nije radila dovoljno dobro ni u pogledu ambicija ni u napretku ka smanjenju emisija štetnih gasova, pa je prvo mesto na listi ostalo prazno.
U kategoriji “loših” zemalja su Belgija, Danska, Nemačka i Velika Britanija, koje se više ne smatraju predvodnicima u klimatskom delovanju i imaju “relativno niske ciljeve uprkos njihovom relativnom bogatstvu”, ocenjeno je u izveštaju.
Većina država centralne i istočne Evrope u velikoj meri zaostaju za ostatkom EU, iako imaju slabije ekonomije i niže ciljeve. Manje od 30% ispunjenosti ciljeva ostvarile su Poljska, Irska, Estonija i Bugarska.
-Mada su sve zemlje EU potpisale Pariski sporazum, većina ne uspeva da napreduje ka ostvarenju svojih ciljeva, izjavio je direktor CAN Evrope Vendel Trio, dodajući da je razočaran “manjkom volje” Belgije, Danske, Nemačke i Velike Britanije da više preduzmu u borbi protiv klimatskih promena.
– Postalo je veoma jasno da je Nemačka od svetskog šampiona u klimatskoj akciji postala trećerazredni tim, izjavio je profesor Herman Ot, član odbora Nemačke lige za zaštitu prirode, životinja i životne sredine.
U istraživanju su u obzir uzeti razni kriterijumi koji su otkrili brojne nijanse u napredovanju pojedinačnih zemalja. Tako je Švedska na vrhu liste po usvajanju politika koje idu dalje od zahteva iz Pariskog sporazuma, ali mora da uradi više po pitanju visoke potrošnje energije po stanovniku.
Češka ima slabe rezultate u pogledu ispunjavanja klimatskih ciljeva, ali je pokazala nameru da smanji korišćenje lignita za 73% do 2040, što je CAN Evropa pohvalio kao “korak u pravom smeru”, uprkos činjenici da ta zemlja nema jasan plan o izbacivanju uglja iz upotrebe.
U izveštaju se navodi i da su Hrvatska, Rumunija i Grčka ostvarile i više od klimatskih i energetskih ciljeva za 2020. godinu, ali da su to uspele jer su njihovi ciljevi bili “previše niski i lako ostvarljivi”.
Nažalost, većina zemalja koja se zalaže za ambicioznije politike za budućnost sada zaostaju u ispunjavanju ciljeva za 2020. i u smanjenju emisija štetnih gasova, ocenjuje se u izveštaju.
Izvor: EURACTIV.com
