Kampanja koju su četiri nedelje sprovodili WWF, Birdlife i EEB je završena. Sada je na Evropskoj komisiji da reaguje i objasni četvrtini miliona stanovnika Evrope ukoliko reši da ne poboljša poljoprivrednu politiku u EU.
Evropska komisija je ove nedelje dobila jasnu i snažnu poruku: poljoprivredna politika EU mora se radikalno promeniti. To je ono što je 258.708 građana i više od 600 organizacija civilnog društva i kompanija poručilo Komisiji putem najvećeg javnog savetovanja EU o poljoprivrednoj politici, koje je zatvoreno 2. maja u ponoć.
Za uključivanje velikog dela javnosti zaslužna je kampanja „Zemlja od koje živimo“ koju su pokrenuli WWF, Birdlife i Evropska kancelarija za zaštitu životne sredine (European Environmental Bureau – EEB), pozivajući na održivu poljoprivrednu politiku EU, koja će štititi našu klimu i životnu sredinu, biti dobra za poljoprivrednike i potrošače, ali i doprinositi zdravoj i održivoj proizvodnji hrane. Tokom četiri nedelje u kampanju se uključilo više od 250.000 ljudi iz cele Evrope, 600 kompanija i organizacija koje predstavljaju potrošače, sektor prehrane, dobavljače vode za piće i one koji promovišu zaštitu životne sredine, razvoj, zdravlje i dobrobit životinja.
– Poruka je jasna: Evropljani se brinu o uzgoju životinja, hrani i prirodi i ne žele da se njihova hrana proizvodi na štetu prirode. Oni žele da se njihov javni novac ulaže u drugačiji poljoprivredni model koji služi održivim poljoprivrednicima i ruralnim zajednicama i ne uništava naše ograničene prirodne resurse i vrste. Videćemo hoće li Evropska komisija biti na nivou svog mandata i doneti novu politiku koja će podržati istinsko održivi sistem hrane i uzgoja u budućnosti – istakao je Havijer Ruiz, stručnjak za poljoprivredu i održive sisteme hrane u WWF-ovoj Kancelariji za evropsku politiku.
Zajednička poljoprivredna politika EU (Common Agricultural Policy CAP), koja troši gotovo 40% budžeta EU, glavni je pokretač neodržive poljoprivrede u Evropi, jer nastavlja da podstiče proizvodnju industrijske hrane koja uzrokuje degradaciju životne sredine. Neodrživa poljoprivreda je glavni razlog gubitka biološke raznovrsnosti u Evropi, uzrokujući nestajanje vrsta poput ptica i pčela. Naša ruralna područja izgubila su više od 58% ptica koje naseljavaju poljoprivredne površine, a četvrtini evropskih bumbara preti izumiranje, što će prouzrokovati i velike ekonomske gubitke. CAP takođe ne rešava potrebe ruralnih područja: između 2007. i 2013. godine izgubljeno je oko 20% radnih mesta u poljoprivrednom sektoru, uz sve veći broj malih poljoprivrednika koji su izbačeni iz poslovanja.
– Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu i zdravlje ljudi je ogroman. Iz tog razloga, agrarna politika ne sme biti fokusirana samo na ekonomske rezultate, već mora uključiti i mere koje će ublažiti neželjene efekte na prirodne resurse i na kraju, na naše zdravlje. Srbija trenutno značajno zaostaje za ostalim zemljama EU u poljoprivredi, ali reformu zajedničke poljoprivredne politike treba da posmatramo kao šansu da razvoj poljoprivrede usmerimo u održivom pravcu i na taj način očuvamo naše komparativne prednosti kao što su očuvani prirodni resursi, vode i zemljište – naglasio je Goran Sekulić, zadužen za javne politike WWF-a u Srbiji.
Očekuje se da će Evropska komisija objaviti rezultate javnog savetovanja na konferenciji u Briselu 7. jula, dok bi stav o budućnosti CAP-a trebao biti poznat do kraja 2017. godine. Nova zajednička poljoprivredna politika EU treba se u svim državama članicama uvažiti do 2021. godine.
Kampanju „Zemlja od koje živimo“ (Living Land) pokrenuli su BirdLife Europe & Central Asia, Evropska kancelarija za zaštitu životne sredine (EEB) i WWF. Organizacije koje su se pridružile kampanji slažu se da nova poljoprivredna politika EU mora biti:
- Poštena – za poljoprivrednike i ruralne zajednice.
- Ekološki održiva – za čisti vazduh i vodu, zdravo zemljište i bogat biljni i životinjski svet.
- Zdrava – za dobru hranu i dobrobit svih ljudi.
- Globalno odgovorna – za klimu planete i održivi razvoj širom sveta.
