Povećano oslanjanje na obnovljive izvore enegrije dovelo je do toga da Velika Britanija nikada nije bila čistija ni zelenija i na sjajnom je putu da postigne još bolje ciljeve 2018. godine.
Prema Nacionalnoj mreži, kompaniji koja proizvodi električnu energiju, 2017. godina je bila najzelenija do sada.
U ovoj godini, 13 različitih rekorda je oboreno, kada je reč o obnovljivim izvorima energije.
Ovi rezultati uključuju prvi dan nakon industrijske revolucije, bez energije dobijene iz uglja, najviše energije dobijene od sunca kao i najveća dnevna količina energije dobijena iz vetra.
Britanski energetski sektor je četvrti najčistiji u Evropi i sedmi u čitavom svetu. Oni i dalje kaskaju za Nemačkom koja je intenzivno ulagala u obnovljive izvore energije i čak je u jednom momentu plaćala korisnike u periodu novogodišnjih praznika da koriste energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.
Ova postignuća rezultat su velike javne podrške i ulaganja u zelenu energiju. Vlada Velike Britanije subvencionisala je kopnena i morska postrojenja za proizvodnju energije iz vetra, kao i postrojenja za dobijanje solarne energije, što je dovelo do toga da cena obnovljive energije pada i da 1/3 ukupne energije koju Velika Britanija proizvodi dolazi iz obnovljivih izvora energije.
U saradnji sa Svetskim fondom za prirodu i Evropskim fondom za odbranu okoline, Nacionalna mreža radi na tome da predvidi trendove potražnje kako bi učinili distribuciju energije efikasnijom.
Eksperti iz Nacionalne mreže, ocenili su da su ovo dobri rezultati ali da još uvek treba poraditi na smanjenju emisija ugljenika i smatraju da se to može postići samo uz kontinuiranu podršku vlada. Vlada je objavila svoju nacionalnu strategiju u oktobru u kojoj se nalazi 50 mera koje bi trebalo da unaprede energetsku efikasnost.
Doduše, potpredsednica Zelene partije, Karolajn Lukas opisala je plan kao „šablon za neuspeh“ i smatra da nije adekvatan kako bi rešio problem emisija. Cilj da se prekine sa upotrebom petroleja i dizela do 2040. godine nije dovoljno ambiciozan i stručnjaci smatraju da bi to trebalo postići već do 2030. godine. „To je veliki zadatak sa ogromnim uticajem i stvarno bi trebalo saznati u detalje kako Vlada to pokušava da postigne“.
Milan Zlatanović
