Tribinu ,,Energetsko siromaštvo u vremenu krize’’ otvorio je moderator Nemanja Milojević, iznevši podatak da će, prema procenama, ove zime 200.000 domaćinstava imati status energetski ugroženog kupca.
Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije, izneo je definiciju energetskog siromaštva prema kojoj je to stanje u kojem pojedinac ili domaćinstvo nema na raspolaganju dovoljno mogućnosti ili resursa da obezbedi onu količinu energetskih usluga koja je neophodna za zdrav i dostojanstven život, na način koji ne ugrožava obezbeđenje drugih osnovnih životnih potreba članova domaćinstva ili šire zajednice.
Macura je rekao da ne postoji tačan broj energetski ugroženog stanovništva, zato što ne može samo prihodni kriterijum da se uzme u obzir, već zavisi i od toga da li domaćinstvo ima sopstveni resurs. Primera radi, mora da se uzme u obzir da li je neko vlasnik šume, odnosno da li ima pristup sopstvenom ogrevnom drvetu. Ona domaćinstva koja imaju sopstveni resurs biće u daleko boljem položaju.
Problem predstavlja to što je u Srbiji dominantan uređaj za grejanje šporet, a stanje na tržištu energenata u našoj zemlji kada je reč o drvetu, peletu pa čak i uglju, je loše.
Pročitajte još:
Marko Janjušević, direktor JP ,,Toplana Priboj’’, rekao je da je država ograničila cenu peleta na 38.000 dinara, što je za proizvođače neisplativo i što je dovelo do nedovoljne količine ovog energenta. Sledeći problem je poskupljenje cena drveta i uglja, kao i cene električne energije koja je poskupela 10 puta, ali zbog subvencionisane cene koju država drži, građani ne uviđaju porast njene cene na tržištu.
Sve ovo, kako navodi Janjušević, dovodi do toga da će struja biti najjeftiniji energent, zbog čega će oni koji su do ove zime koristili druge energetne za grejanje sada preći na električnu energiju, za koju se svakodnevno govori da je potrebno da se štedi.
,,Prošle godine smo sproveli anketu gde se oko 5 odsto ljudi izjasnilo da će se grejati na struju, a sada kada smo pre mesec dana sproveli istu anketu već se 20 odsto ljudi izasnilo da će se grejati na električnu energiju’’, rekao je Marko Janjušević.
Mirjana Jovanović, programska menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi, kaže da je energetski ugrožen kupac dugo bio jedini instrument koji je na neki način prepoznavao ljude u energetskom siromaštvu, ali ne u potpunosti jer on i dalje koristi kao jedini kriterijum ekonomski prihod.
,,U Uredbi o energetski ugroženom kupcu od maja ove godine, vi spadate u kategoriju i ostvarujete prava energetski ugroženog kupca ako ste na primer jednočlano domaćinstvo i ako imate prihode ispod 16.000 dinara ili ako ste dvočlano, a imate prihode manje od 24.000 i tako dalje. Druga stvar je alat, odnosno kako se tim domaćinstvima pomaže, a to je subvencionisanje cene struje električne energije i cene grejanja na gas. Za električnu energiju u svim mesecima, a za gas u određenim mesecima. Međutim, ako se pogleda struktura domaćinstava koja spadaju u donji deo ekonomskih parametara, oni se najvećim delom ne greju na električnu energiju i gas, već na čvrsta goriva i to pre svega na drvo i ugalj, a za to nema subvencija’’, rekla je Jovanović.
Mirjana Jovanović kaže da je problem i to što javne politike, pogotovo one koje se bave pitanjima zagađenja vazduha, nisu dugo dovodile u vezu energetsko siromaštvo i zagađenje vazduha, iako su podaci o tome već postojali duže vreme.
,,Ako pogledamo godišnje izveštaje agencije o kvalitetu vazduha, videćemo da najveći deo zagađenja sa kojim imamo problem tokom zime, takozvanog čestičnog zagađenja koje potiče od PM čestica, zapravo dolazi iz individualnih ložišta. Ako pogledamo strukturu tih domaćinstava videćemo da 60 odsto domaćinstava koristi te uređaje na čvrsta goriva koja su niske efikasnosti, a kada pogledamo prihode vidimo da najveći deo njih spada u siromašne građane. Dakle, zagađenje vazduha dolazi od onih koji ne mogu sebi da priušte efikasniji uređaj ili urade energetsku sanaciju’’, kaže Mirjana Jovanović.
Prema njenim rečima, o povezanosti energetskog siromaštva i zagađenja vazduha govori podatak da ljudi na buvljacima širom Srbije kupuju na džakove staru obuću i stari nameštaj kako bi se grejali, zato što ne mogu da priušte čak ni ugalj koji je već po sebi loš.
Ona dodaje da je Ministarstvo zaštite životne sredine imalo meru za unapređenje kvaliteta vazduha, ali ta mera ponovo nije uzimala u obzir odakle dolazi zagađenje i kakvu vrstu energenata koriste ta domaćinstva.
,,2020. godine kao mera za unapređenje kvaliteta vazduha je uvedena subvencija zamene električnih i hibridnih automobila, međutim automobili doprinose sa manje od 10 odsto ukupnom čestičnom zagađenju. Čak i da zamenimo sve automobile u Srbiji električnim, mi bismo možda doprineli smanjenju do 10 odsto zagađenja, dok bismo sa individualnim ložištima postigli poboljšanje od oko 50-60 odsto, a toga se uopšte nismo dotakli’’, navodi Mirjana Jovanović.
Jovanović kaže da su donete i druge mere za sanaciju objekata, odnosno subvencija za mere energetske efikasnosti i zamenu ložišta, ali da ni te mere ne gađaju kategoriju energetski siromašnih građana, zato što one podrazumevaju da država subvencioniše te troškove do 50 odsto, a građani ostatak.
,,Ako pogledamo definiciju energetski ugroženog kupca, građani koji imaju ukupna mesečna primanja manja od 16.000 dinara teško da mogu da subvencionišu 50 odsto investicije koja je nekoliko hiljada evra’’, rekla je Mirjana Jovanović i dodala da je ta kategorija građana ispuštena iz svih javnih politika.
Učesnici tribine rekli su da je već u septembru zabeleženo prekomerno zagađenje, a da je zbog nedostataka energenata realno da može da dođe i do nelegalne seče šuma.
Iako je, prema rečima učesnika tribine, energetski ugroženo stanovništvo izostavljeno iz javnih politika, opština Priboj je pokazala dobar primer prakse pomoći najugroženijima.
,,U Priboju smo prošle godine vršili zamenu individualnih ložišta kroz subvencije, iz Fonda za zaštitu životne sredine lokalnog budžeta izdvojeno je 2 miliona i 3 miliona smo dobili od Ministarstva zaštite životne sredine. Sa tih 5 miliona zamenili smo 61 ložište. Jedan deo sredstava smo opredelili baš za socijalno ugrožene sugrađane. Iz Centra za socijalni rad smo dobili spisak najugroženijih domaćinstava koja imaju neispravan šporet, i nabavili smo im šporete sa eko dizajnom’’, rekao je Marko Janjušević.
Katarina Vuinac
