Zvanično je završena grejna sezona, ali toplane imaju obavezu da po potrebi greju do 3. maja. Od jeseni će 10 toplana potpuno preći na grejanje biomasom. U Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ, koja je Vladi partner u tom poslu, potvdili su da se sa nemačkom KfW bankom razmatraju mogućnosti za finasiranje prelazaka na taj obnovljivi energent, za još 30 naših toplana, a koristi su višestruke.
Pribojska toplana će prva preći na grejanje na biomasu i računaju da će se godišnji trošak od milion evra, koliko daju za mazut, time prepoloviti. Zamenu uglja i mazuta, biomasom, počeli su u individualnim kotlarnicama još 2014. godine, pa na pelet već greju školu, vrtić, zgradu opštine i Dom kuture, a uskoro će još pet javnih objekta.
Ekološka prednost je ogromna jer naša deca koja idu u vrtić, u školu, ne udišu više prljav vazduh od uglja već imamo čist vazduh, to je ona glavna korist. Druga korist je socijalni efekat zato što se prave nova radna mesta. Na svakih 50 stanova koji se greju mi imamo jedno radno mesto, kaže zamenik predsednika Opštine Priboj i predsednik Radne grupe za biomasu Zlatiborske oblasti Saša Vasilić.
Rajner Šelhas iz GIZ Srbija kaže da toplane trenutno ne zarađuju od svog rada. Većina opština ih dotira iz budžeta, a to je novac svih građana. Prelaskom toplana na biomasu koristi će imati upravo građani. Šednja nije jedini efekat ovog projekta jer, biomasa koja se nabavlja za toplane, potiče iz Srbije pa novac koji se za nju daje, takođe ostaje u vašoj zemlji, objašnjava Šelhas.
Kapacitetima na biomasu Srbija će u narednih nekoliko godina znatno povećati udeo energije iz obnovljivih izvora.
Kada pričamo o biomasi, ona ima najveći udeo u potecijalu obnovljive energije u Srbiji, sa čak 61 odsto. Sa druge strane, imamo samo izgrađenih postrojenja na biomasu od ukupnih kapaciteta 11 megavata, napominje Stevan Đurić iz Nemačko-srpske privredna komore.
izvor: rts.rs
Sandra Jovićević
