Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Rezultati pretrage za Nature Land
Kako biorazgradive ribarske mreže mogu smanjiti plastični otpad u morima?
Svake godine u izgubljenim ribarskim mrežama završe i stradaju brojni delfini i foke, kao i veći komadi plastičnog otpada koji će još vekovima zagađivati dno mora i okeana, a delom završiti u stomacima morskih životinja. Kako bi se taj problem…
Porast nivoa mora do 2100. može dovesti u opasnost živote 400 miliona ljudi godišnje
Prema dosad najsveobuhvatnijem izveštaju o gubitku polarnog leda, zaključuje se da će ubrzano otapanje ledenih ploča na Grenlandu i Antarktiku dovesti do dodatnih 17 centimetara porasta nivoa mora do 2100. godine u odnosu na već dovoljno pesimistične podatke Međuvladinog panela…
Klimatske promene – od prve konferencije do danas
Od kada su političari sveta počeli pregovore o klimi, plaća se „taksa“ za to: svet je jedan stepen topliji, a hiljadu milijardi tona leda se istopilo i nestalo. Dok politički lideri govore o rešavanju problema klimatskih promena, čovečanstvo je izbacilo više…
Green Fest u Domu omladine Beograda okupio 51 zemlju!
Dodelom nagrada pobednicima takmičarskog programa i projekcijom filma „More senki“, reditelja Ričarda Ladkanija, Šona Bogla i Metjua Podolskog, u Domu omladine Beograda, je zatvoren 10. Međunarodni festival zelene kulture „Green Fest“, koji je održan pod sloganom “Promeni igru. Budućnost je…
U samo pet zemalja – više od 70 odsto svetske površine pod netaknutom prirodom
Kada bi vas pitali da nabrojite pet zemalja koje poseduju najveće površine netaknute prirode, koji bi bio vaš odgovor? Istraživači Univerziteta iz Kvinslenda (Australija) i Društva za konzervaciju divljine prvi put su napravili mapu koja otkriva u kojim državama se…
Škotski lekari prepisuju „prirodu“ kao lek: Umesto antidepresiva, pričajte s ponijem ili prošetajte psa
Da li vam je poznat osećaj smirenosti, popravljenog raspoloženja i pročišćenog uma nakon boravka na selu? Još su stari Latini bili svesni zdravstvenih blagodeti živog sveta koji nas okružuje. Govorili su da lekar leči, a priroda ozdravljuje. Odavno je, dakle, poznato da dnevna doza zelenila, plavog neba i prirodnih mirisa pozitivno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje, a latinsku tezu su vekovima kasnije naučno utemeljila mnoga istraživanja naših savremenika.
Zašto bi svi trebalo da jedemo mnogo više biljaka?
Najnovije i najpotpunije istraživanje do sada pokazuje nam da je potrebno ogromno smanjenje proizvodnje mesa kako bismo izbegli posledice klimatskih promena. U zapadnim zemljama potrošnja govedine bi trebalo da opadne za čak 90% i da bude zamenjena mahunarkama. Istraživanje takođe…