U toku je šesto masovno izumiranje biljaka i životinja u poslednjih pola milijarde godina.Iako je iščeznuće vrsta prirodan proces, naučnici procenjuju da one u postojećim okolnostima one izumiru od 1.000 do 10.000...

Amazonska džungla je najveća svetska prašuma smeštena u srcu Latinske Amerike. Prostire se na oko 5,5 miliona kvadratnih kilometara i proteže kroz devet država.Saudijska Arabija zauzima 2 miliona kvadratnih kilometara i četrnaesta...

Organizacija za zaštitu životne sredine Greenpeace poziva ljude širom naše planete da im se pridruže u borbi za očuvanje prašuma.Do sada je 1.227 miliona ljudi potpisalo peticiju čiji je cilj da velike...

Biodiverzitet predstavlja raznolikost živog sveta na našoj planeti, od pojedinačnih vrsta do čitavih ekosistema. Upražnjavanjem aktivnosti kao što su krčenje šuma, lov i poljoprivreda i zagađivanjem - mi ljudi razaramo naše okruženje,...

 Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i direktor JVP „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić obišli su juče radove na levoj obali reke Dunav kod Crpne stanice "Labudnjača", u blizini naselja...

Kada govorimo o tome ko je odgovoran za štetu koja se pravi našoj životnoj sredini, za uništavanje resursa i istrebljenje vrsta uglavnom pomislimo da su glavni odgovorni lovokradice, kompanije koje krče šume...

Klimatske promene uzrokuju seobe naroda, nestajanje korala, a usled otapanja leda aljaska i sibirska jezera izbacuju mehuriće štetnog metana. Na njihovom udaru našle su se i evropske oranice pod ječmom i krompirom. Dugo...

Da li ste znali da je jedan od najefikasnijih načina da smanjite svoj ekološki otisak taj da iz svoje ishrane odstranite meso i mlečne proizvode?U slučaju da jeste, korak ste ispred naučnika...

Klimatske promene nisu pogubne jedino po životnu sredinu i naše zdravlje, već bi mogle da se odraze i na smanjenje naših jelovnika. Ovo su neke od namirnica koje možda nećemo biti u prilici da konzumiramo još dugo.

Nedavno istraživanje stavilo je na test uspešnost nacija da zaustave dalji gubitak biodiverziteta. Rezultati? Čak trećina ispitanih zaštićenih područja širom sveta degradirana je ljudskim aktivnostima. Naučnici sa Univerziteta u Kvinslendu, u Australiji, analizirali...

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je alarmantne podatke - u proseku, tek jedna od 10 osoba na svetu udiše čist vazduh bez škodljivih supstanci. Procene su otkrile i uznemiravajuće visok broj smrti na godišnjem nivou uzrokovan...

Poljoprivreda, tvrde naučnici, je trostruka prepreka politički uobličenom cilju da rast temperature u budućnosti ograničimo na 1,5 stepeni Celzijusa (Pariski sporazum o klimatskim promenama), a polja nad kojima se preteći nadvio ovaj...

Jedna na svakih osam ptičjih vrsta na našoj planeti je u riziku od nestanka. Čak i nekada rasprostranjene ptice, poput grlice, morskog papagaja, galeba i snežne sove, prema najnovijem istraživanju, u opasnosti...

U Prijepolju je održana šesta javna rasprava o Nacrtu zakona o klimatskim promenama. Pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine Jasmina Jović je ukazala da se Srbija od 2000. godine do danas suočila sa...

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto "Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?". Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje "rane zore" baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time - koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.

Pogoršavanje kvalitativnih karakteristika zemljišta podriva blagostanje dve petine čovečanstva, povećavajući rizike od migracija i konflikta, otkrila je najsveobuhvatnija globalna procena ovog problema do sada. Njime je pogođeno više od 3,2 milijarde ljudi,...