Jelena Kozbašić

Advertismentspot_img

Zašto reke menjaju boju?

Mnogo je vode Dunavom proteklo od doba čuvenog kompozitora Johana Štrausa Mlađeg do danas. Zub vremena nagrizao je i tada romantičarsku sliku druge najduže evropske reke - od lepe i plave svojevremeno do ne tako lepe i ne tako plave sada. Umesto "na lepom, plavom Dunavu", čini se, plovimo "na Dunavu". Slično kao kod devojaka, lepotu reka narušava plastika u ogromnim količinama, a zbog čega menjaju boju? Da li žute od zavisti, zelene od muke ili crvene od stida? Ili pak d) sve od navedenog? Ili pak e) ništa od navedenog?

Kako pomoći lutalicama tokom hladnih zimskih dana?

Meteorolozi su najavili debeo minus i kratke snežne padavine predstojećeg vikenda. I dok će ovakvo vreme putare potencijalno iznenaditi, za decu predstavljati eventualnu mogućnost spusta niz obližnji brežuljak, a veliki broj odraslih zadržati u toplini porodičnih gnezda, moramo povesti računa o našim druškanima sa ulice za koje preti scenario smrzavanja.

Hladno al’ standard: Prodaja elektromobila u Norveškoj premašila prodaju dizelaša, benzinaca i hibrida

Navikli smo na naslove "Norveška rekorderka po broju prodatih elektromobila" u ovo doba godine, međutim 2020. je nadmašila samu sebe. Od 141.412 automobila prodatih u godini iza nas u Norveškoj, čak 76.789 ima električni pogon. To je 54,3 odsto ukupne prodaje. Argument „Elektromobili i nisu toliko čista alternativa, od čega se pravi struja?“ u norveškom slučaju ne pije vodu s obzirom na to da je osnovica njenog elektroenergetskog sistema hidroenergija i da je čak 98 odsto električne energije zelenog porekla.

Globalno zagrevanje pred 2021: Zašto odbrojavanje treba da zaustavimo na dvojci?

I dok se ljudi širom sveta, ispraćajući za mnoge turobnu 2020. i puni nade dočekujući 2021, zagrevaju za provod pomoću C2H5OH, mi ćemo trezveno da sumiramo šta je CO2 učinio našoj planeti kako bismo u godini od koje mnogo očekujemo bili iole bolje osobe. Zemlja se menja brže nego ikada u istoriji, a sve to zbog uticaja globalnog zagrevanja koje je svojim razornim aktivnostima izazvalo čovečanstvo kao takvo. Početkom 19. veka ljudi su počeli da zagrevaju svoje domove sagorevanjem uglja. Širenjem Industrijske remolucije širila su se i polja primene ovog fosilnog goriva: od transporta, preko proizvodnje dobara, do snabdevanja strujom uz pomoć ovog energenta u 20. veku. Pored uglja, i upotreba nafte i gasa škodi atmosferi i čini da svet bude sve topliji.

Da li je veštačko krzno zaista veštačko?

Veoma je izazovno živeti u današnjem društvu ako imate određena, rigidna ili manje rigidna, načela. Osobi koja se trudi da ne pravi otpad postulate zero waste života može uzdrmati konobar koji joj donese piće sa dve slamčice. Oni koji razdvajaju smeće u zemljama sa neefikasnim sistemom reciklaže zapravo ne čine ništa, ma koliko čvrsto verovali da će njihova odbačena plastična flaša vaskrsnuti u novom obliku umesto da trune na deponiji. Vegani i vegetarijanci su se godinama hranili pomfritom iz jednog popularnog lanca restorana prženim u ulju s ukusom životinjske masti dok slučaj obmane mušterija nije raskrinkan.

Hemp Valley: Koliki je potencijal konoplje u izradi efikasnih baterija?

Zemlje širom sveta legalizuju upotrebu konoplje u zdravstvene svrhe i za relaksaciju, a čini se da je sledeći korak njeno masovnije korišćenje u industriji. Od ove "demonske biljke" već se pravi obuća, odeća, papir, bioplastika i biogorivo. Uprkos tome što ovo deluje kao moderna praksa, njen pionir bio je Henri Ford. Njegov model T, predstavljen 1941. godine, bio je "uzgojen iz zemlje". Zašto onda "auto budućnosti", koji je naizgled bio poželjan i višestruko koristan, nije deo današnjice?

Šta je teže: 1,1 bilion tona živog sveta na Zemlji ili 1,1 bilion tona veštačkih materijala?

Iako živi svet na Zemlji "drži liniju" na 1,1 bilion tona godinama unazad, težina materijala koji su ljudi proizveli eksponencijalno raste. Sve što smo ikada napravili i izgradili, od flaša preko zgrada od Lego kockica do mostova, otprilike ima jednak broj na vagi kao i sva biomasa. Poređenja radi, na početku dvadesetog veka, tvorevine ljudi težile su oko 35 milijardi tona, odnosno bile su čak 97 odsto lakše od živog sveta.

Top 5 održivih turističkih destinacija (koje nećemo skoro posetiti)

Bez obzira na to što je pasoš trenutno koristimo ređe nego antivirus softver na kompjuterima, hajde da se razmaštamo i zakoračimo u alternativnu stvarnost u kojoj smo mi ti koje drugi iz svoja četiri zida posmatraju zavidno zbog fotki na Instagramu, imamo novca da putujemo gde nam duša ište i nema potrebe da budemo na distanci od ljudi i državnih granica. Verujem da su nam standardi vezani za putovanja u 2020. godini toliko opali da od turizma očekujemo samo da ne nosimo masku, ali danas ciljamo nešto više. Pred vama je top 5 održivih turističkih destinacija.

(Ne)očekivan način da se okonča 2020. godina: Zombi apokalipsa ubijenih kuna u Danskoj?

Ubijanje gotovo svih danskih nerčeva, koje su obavljali farmeri uz pomoć službenika policije i vojske, ocenjeno je kao nezakonito, te je ministar hrane i poljoprivrede Mogens Jensen priznao grešku i nedavno podneo ostavku na svoje mesto u vladi. Međutim, neće ga samo savest progoniti, već i tela uginulih životinja koja su se "izdigla" iz podzemlja. Usled gasova koji nastaju tokom raspadanja, životinje sahranjene u masovnoj grobnici na vojnom poligonu na Jitlandu pojavile su se na površini zemlje.

Drvena železnička stanica u Briselu jača od vuka kada dune i vatru sune

Svi znamo kako je prošla kuća od drveta iz popularne basne i crtanog filma za decu, Srušila se pod naletom vukovog "kada ja dunem i vatru sunem". Ipak, danas je na javi...

300.000 tona otpada -> struja za 27.000 domova

S obzirom na to da čovečanstvo na svim nivoima, od pojedinaca, preko kompanija, do država, sve više implementuje postulate cirkularne ekonomije u svakodnevicu i poslovanje, kazivanje "Za nekoga smeće, za drugoga blago" postaje sve aktuelnije. Vrednost tog blaga u slučaju najavljene energane na otpad u Ujedinjenom Kraljevstvu ide i do gotovo 260 miliona evra koliko iznosi vrednost planiranog projekta u dolini reke Tiz na severoistoku Engleske.

Zagrevanje poštanske markice otkriva sumornu budućnost planete u slučaju rasta temperature

Idilične, minimalistički dizajnirane poštanske markice sa slikama snega i ptica koji se pod toplotom vaših prstiju pretvaraju u gromove i skelete predstavljaju zapravo upozorenje o poremećajima koje bi izazvao dalji porast temperature. Rezultat su saradnje Finske pošte i studija Berry Creative u cilju povećanja svesti Finaca o tome kakva sumorna sutrašnjica očekuje čovečanstvo ukoliko se proizvodnja gasova sa efektom staklene bašte značajno ne smanji. Bez obzira na to što nismo u prilici da pod sopstvenim prstima osetimo potencijalnu promenu sveta na gore, samo predstavljanje inovativnih poštanskih markica treba svima da nam bude lekcija.

Dijamanti s „neba“ daleko su bolji za naše okruženje od onih iz zemlje

Dijamanti možda jesu najbolji prijatelji nekih žena, ali naše planete svakako nisu. Barem ne oni koji se vade iz zemlje. Zar postoje drugačiji, pomislićete ukoliko niste upoznati s izumom multimilionera i aktiviste za zaštitu životne sredine Dejla Vinsa. Postoje! A dolaze nam kao dar... s neba. Ili je možda pravilnije reći: iz neba?

Brza hrana postaje manje grešna

Da se razumemo, broj kalorija i dalje ostaje sumanuto visok kako bi nas progonio kada pokleknemo pred masnim pomfritom i burgerom sa petnaest različitih soseva. Draž brze hrane bi verovatno i izbledela kada bi se izgubio aftertaste gorkog kajanja i afterthought "Šta mi je ovo trebalo?". Uostalom, čaša gaziranog napitka posle obilnog ručka katkad probudi filozofa u svima nama: Piti ili ne piti. No, sada se već pitate šta je drugačije, ako sve ostaje isto.

Koliko košta prirodna katastrofa?

338 suša, 552 zemljotresa, 432 ekstremne temperature, 3.254 poplave, 376 klizišta, 13 kretanja suve mase, 2.043 oluje, 102 vulkanske aktivnosti i 238 šumskih požara. U samo 23 reči stalo je poslednjih 20 godina života na našoj planeti i čak 7.348 prirodnih katastrofa.

Kako biste kupovali namirnice uz ograničen budžet – CO2?

Felix je crtani junak predstavljen likom crne mačke krupnih očiju koji potiče još iz ere nemog filma, ali i švedski trgovinski lanac. Baš kao i Felix iz animiranog okruženja, i Felix iz realnog sveta se trudi da bude – the good guy. Doduše, podstaknut željama potrošača. Iako bismo najnoviji poduhvat kompanije Orkla Foods, u čijem je vlasništvu Felix, mogli da okarakterišemo kao greenwashing, inovativni zeleni pristup kupovini će potencijalno osvestiti mušterije i proširiti se svetom, pa bismo opravdali taj vid marketinga. No, o tom potom.

Jelena Kozbašić

Advertismentspot_img