Uputstvo za postupanje sa infektivnim i medicinskim otpadom u toku epidemije virusa KOVID-19

Krajem februara 2020. godine u Republici Srbiji je započeto testiranje na KOVID-19, a početkom marta je zabeležen prvi slučaj infekcije. Patogen koji uzrokuje teški akutni respiratorni sindrom – virus korona – označava se kao SARS-Cov-2.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ashkan Forouzani)

S obzirom na povećan broj zaraženih i obolelih, kao i prognoze epidemiologa, potrebno je razmotriti tokove otpada koji će nastati u narednom periodu, kao i kapacitete i mogućnosti za tretman istih kako ne bi došlo do ugrožavanja zdravlja ljudi, zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privremenim smeštajnim objektima za prihvat pacijenata sa blažom kliničkom slikom, ali i ugrožavanja životne sredine.

Sa medicinskim otpadom nastalim u zdravstvenim ustanovama mora se postupati u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom i u skladu sa Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom i Pravilnikom o upravljanju farmaceutskim otpadom.

U skladu sa odredbama Zakona o upravljanja otpadom, proizvođač otpada je u obavezi da taj otpad preda operateru koji poseduje dozvolu koju je izdao nadležni organ za tretman te vrste otpada.

Sav otpad koji nastaje od pacijenata koji su zaraženi koronavirusom je infektivni medicinski otpad, odnosno opasan otpad, te se kao takav mora tretirati pre odlaganja (sterilisati i samleti).

Infektivni medicinski otpad, zajedno sa oštrim predmetima, pripada indeksnim brojevima 18 01 01/18 01 03* i podrazumeva sav otpad kontaminiran krvlju, otpad od infuzije, dijagnostike, tretmana pacijenata (špricevi, igle, gaze, zavoji, flasteri…).

KOVID-19 ne spada u grupu A infektivnih materija, što praktično znači da se vodi kao UN3291, kao i da se sa otpadom kontaminiranim ovim virusom postupa kao sa ostalim medicinskim otpadom, uz dodatni oprez. Pod dodatnim oprezom se podrazumevaju posebne mere prilikom pakovanja, skladištenja, sakupljanja, transporta i tretmana.

2) VRSTE I KOLIČINE OTPADA

Čvrsti otpad: zaštitna oprema, sredstva za negu i lečenje, otpad od lekova i kontaktna ambalaza za lekove i dezinfekciona sredstva (farmaceutski otpad) i slično, u količini do 1,5 kg/krevet/dan. Tu nije uključena kontaminirana posteljina za jednokratnu upotrebu.

Tečni i polutečni otpad: hemijski otpad iz laboratorija, otpad od hrane, ekskreti i sekreti, urinarne kese i dr. u količini do 0,5 kg/krevet/dan.

Otpad od testiranja: testiranje na KOVID-19 se vrši uzimanjem brisa, najčešće iz grla, ili uzimanjem krvi za serološku analizu. Otpad koji nastaje nakon testiranja je indeksnog broja 18 01 03* i pripada otpadu kontaminiranom krvlju i telesnim tečnostima.

*Napomena: U vanrednom stanju, teško je precizno utvrditi količine otpada koje nastaju, iz razloga što se stalno povećava količina kontaminiranih predmeta/stvari i dr. (maske, rukavice, odela, posteljina, pribor za ručavanje, ostaci od hrane…).

3) SAKUPLJANJE I TRANSPORT OTPADA

Vozila za transport otpada moraju biti dodatno dezinfikovana sredstvima za dezinfekciju: hipohlorit, vodonik peroksid ili alkohol.

Osoblje koje rukuje i manipuliše otpadom mora imati komplet zaštitu za jednokratnu upotrebu.

Transportne rute moraju biti jasno unapred određene i definisane.

Vozila za transport medicinskog otpada se koriste isključivo za tu namenu. Ne smeju se upotrebljavati u druge svrhe dok traje opasnost od zaraze virusom.

4) MOGUĆI NAČINI TRETMANA

U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, infektivni medicinski otpad koji nastaje od pacijenata koji imaju KOVID-19 tretira se u autoklavima postupkom sterilizacije na 121 i više stepeni celzijusa sa ciklusom od 60 minuta, pod pritiskom, nakon čega se obavezno drobi pre odlaganja na deponiju. Sterilizacija otpada može biti suva, vlažna, hemijska, UV i kombinovana. Potvrđena i najefikasnija metoda je sterilizacija vodenom parom i visokim pritiskom.

Autoklavi koji se nalaze instalirani u zdravstvenim ustanovama imaju kapacitet od 40 do 60 tona medicinskog otpada godišnje. Spisak centralih (CMT) i lokalnih (LMT) mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada u državnim zdravstvenim ustanovama u RS dostavljamo u Prilogu 1, koji je sastavni deo ovog dokumenta.

Insineracija je takođe mogući način tretmana ovakvog otpada, a ta tehnika podrazumeva spaljivanje otpada na određenoj temperaturi i pod kontrolisanim uslovima u postrojenjima za koja postoji odgovarajuća dozvola.

Infektivni otpad se pakuje u žute kese i/ili žute kontejnere obeležene i sertifikovane u skladu sa propisima ADR-a. U ustanovama u kojima se nalaze pacijenti zaraženi virusom KOVID-19 potrebno je pojačati pakovanje ili duplirati kese kako bi se sprečilo izlivanje otpada.

Farmaceutski i hemijski otpad se u najvećoj meri izvozi radi tretmana u insineratorima. U slučaju trenutne nemogućnosti izvoza opasnog otpada, farmaceutski i hemijski otpad se mora privremeno skladištiti, u skladu sa odgovarajućim propisima, na mestu gde se otpad generiše ili se isti može predati ovlašćenim operaterima koji će ga, do momenta izvoza, skladištiti na svojoj lokaciji. Ova vrsta otpada se sakuplja u sertifikovanoj ambalaži (kesama ili kontejnerima) crvene boje, u skladu sa propisom.

Otpad od jednokratne odeće i lične zaštitne opreme (rukavice, maske, nazuvice) će takođe biti značajno zastupljen. Zbog moguće kontaminacije okoline, ovaj otpad spada u medicinski otpad indeksnog broja 18 01 03* i tretira se u postrojenjima za spaljivanje otpada ili u autoklavima sa drobilicama, a u skledu sa dozvolama izdatim od strane nadležnih organa. Ovaj otpad se pakuje u žute kese i/ili žute kontejnere obeležene i sertifikovane u skladu sa propisima ADR-a.

Otpad od hrane čini mešani organski otpad koji se ne sme davati životinjama niti odlagati nekontrolisano na deponije. Ovakav otpad ne zahteva posebnu ambalažu, ali ga je potrebno tretirati dezinfekcionim sredstvima, u skladu sa pravilima sanitarno-higijenske i epidemiološke struke.

5) HIGIJENA MESTA TRETMANA INFEKTIVNOG OTPADA

Imajući u vidu da se mesta tretmana infektivnog otpada nalaze unutar zdravstvenih ustanova, neophodno je tom posebno određenom prostoru posvetiti odgovarajuću pažnju. Obraćajući pažnju da je količina biološog agensa pri pakovanju visoka, potrebno je kod pakovanja infektivnog otpada u transportne kasete koristiti odgovarajuće zaštitne rukavice kao i ostala obavezna lična zaštitna sredstva za osoblje, kao što su jednokratna odela i maske, kao i naočare i sl. Navedeno postupanje će doprineti očuvanju dezinfekcione barijere na ulazu u mesto tretmana infektivnog otpada. Neophodno je nakon ubacivanja infektivnog otpada u postrojenje za tretman infektivnog otpada, za svako posebno autoklaviranje, sprovesti detaljan higijenski tretman mesta tretmana infektivnog otpada, transportnih kontejnera i radnih površina.

Transportni kontejneri se posle svakog pražnjenja tretiraju sa Natrijum hipohloritom u propisanoj koncentraciji, zatim se tretiraju sa odgovarajućim abrazivnim sredstvima za čišćenje i nakon toga se ponovo tretiraju sa Natrijum hipohloritom. Nakon sprovedenih navedenih postupaka, transportni kontenjneri mogu ponovo da se koriste za transport infektivnog otpada.

Mesto tretmana infektivnog otpada, uključujući i radne površine, potrebno je između svakog tretmana, odnosno autoklaviranja, takođe tretirati sa Natrijum hipohloritom u koncentraciji koja je propisana za tretman površina.

6) KAPACITETI

a) U državnom sektoru:

U Beogradu postoji 29 autoklava i sterilizatora kapaciteta oko 30 kg/h. Nalaze se u sledećim institucijama:

  • KBC Dr Dragiša Mišović poseduje 4 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
  • Klinički centar Srbije poseduje 4 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
  • VMA poseduje 3 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
  • Torlak poseduje 2 autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
  • Dečija klinika u Tiršovoj i Institut za majku i dete poseduju po jedan autoklav.
  • Dom zdravlja Novi Beograd i Dom zdravlja Zemun poseduju po jedan autoklav.
  • KBC Bežanijska Kosa poseduje dva autoklava i vrši samostalno tretman otpada.
  • KBC Zvezdara poseduje dva autoklava i vrši samostalno tretman svog, kao i tretman otpada koji nastaje u drugim ustanovama.
  • Dom zdravlja Zvezdara poseduje 1 autoklav i vrši samostalno tretman otpada.
  • Dom zdravlja Voždovac poseduje 1 autoklav i 1 sterilizator i vrši samostalno tretman svog, kao i otpada koji nastaje u drugim ustanovama.
  • BATUT poseduje 1 autoklav i 1 sterilizator i vrši samostalno tretman svog, kao i tretman otpada koji nastaje u drugim ustanovama.

Ostale zdravstvene ustanove iz prigradskih opština obično samostalno vrše tretman.

U ostatku Srbije postoji još 92 uređaja, a precizniji podaci prikazani su u Prilogu 1, koji je sastavni deo ovog Uputstva.

U prilog navedenom, Ministarstvo je sastavilo spisak centralih (CMT) i lokalnih (LMT) mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada u državnim zdravstvenim ustanovama u RS (Prilog 1), a generalni presek glasi ovako:

Vrsta ustanova i broj autoklava
Bolnice i druge ustanove sa bolničkim lečenjem: 90
Ustanove primarne zdravstvene zaštite: 11
Instituti/Zavodi za javno zdravlje: 20
Ukupno: 121

b) U privatnom sektoru

Privatni operater iz Zrenjanina, koji vrši tretman medicinskog otpada u autoklavima, poseduje kapacitet od 360 kg/h. Operater poseduje još jedan autoklav kapaciteta 300 kg/h, koji je u proceduri za ishodovanje dozvole. Takođe, vrši tretman medicinskog otpada spaljivanjem i poseduje kapacitet od 160 kg/h, a u skladu sa privremenom dozvolom izdatom od nadležnog organa tretira medicinski i farmaceutski otpad.

7) ZAKLJUČNE KONSTATACIJE

Na osnovu uvida u postojeće kapacitete koji se mogu angažovati za tretman opasnog medicinskog i farmaceutskog otpada, kao i procenjene količine i vrste otpada koji se generiše tokom lečenja i nege zaraženih virusom KOVID-19, može se konstatovati da u Republici Srbiji postoje uslovi za bezbedno upravljanje predmetnim opasnim otpadom, a u skladu sa relevantnim propisima.

Postojeći kapaciteti, prema proceni, zadovoljavaju potrebe za tretman opasnog medicinskog otpada koji bi perspektivno generisali pacijenti po scenariju usporenog razvoja epidemije.

Otpad iz zdravstvenih ustanova u kojima se leče zaraženi virusom KOVID-19 ne sme se unositi u druge zdravstvene ustanove.

Ukoliko bi došlo do eksplozivnog povećanja broja obolelih, sa opasnim medicinskim otpadom bi se moralo postupati primenom sanitarno-higijenske i epidemiološke doktrine u vanrednim/ratnim uslovima. Mere upravljanja otpadom u takvim uslovima moraju se definisati u skladu sa odlukama Sektora za vanredne situacije, odnosno resornim štabovima i institutima za javno zdravlje.

Preporuka Ministarstva zaštite životne sredine je da sve ZU koriste svoje kapacitete za tretman infektivnog medicinskog otpada koji se u njima generiše iz razloga što se otpad iz zdravstvenih ustanova u kojima se leče zaraženi virusom KOVID-19 ne sme prenositi u druge zdravstvene ustanove, zbog mogućnosti unošenja zaraze.

Zdravstvene ustanove opremljene autoklavima i vozilima možete preuzeti OVDE.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti