Šta je „efekat koktela“ u evropskim vodama i zašto predstavlja zdravstvenu pretnju?

Foto-ilustracija: Pixabay

Novi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) ukazao je da, uprkos uspešnom rešavanju problema sa najopasnijim hemikalijama u vodi, treba obratiti veću pažnju na opasnost od „efekta koktela“ odnosno mešanja različitih hemikalija čija je koncentracija u evropskim jezerima, rekama i drugoj površinskoj vodi pojedinačno gledano mala. Dobar hemijski status ima tek nešto više od trećine evropskih reka i jezera.

Poslednjih decenija aktivnosti usmerene na smanjenje količine i sprečavanje nekih od najopasnijih hemikalija da nađu put do evropske vode dale su rezultate, ponajvše zahvaljujući propisima EU, ocenjuje se u izveštaju EEA „Hemikalije u evropskoj vodi“.

Ipak, borba protiv žive i bromiranih usporivača plamena, kao i još mnogo opasnih hemikalija koje nisu prioritet za monitoring u sklopu Okvirne direktive o vodi EU, i dalje je izazov.

Cilj izveštaja je da se bolje shvati koje hemikalije i dalje predstavljaju značajnu opasnost po životnu sredinu, posebno kada su prisutne u vodi, kao i kako da se unapredi kontrola da se njihova koncentracija smanji na najmanju moguću meru. Izveštaj daje pregled informacija o zagađivačima čije se prisustvo meri kod utvrđivanja kvaliteta vode u skladu sa Okvirnom direktivom o vodi i takođe navodi neke od najnovijih tehnika za procenu kvaliteta vode.

Hemikalije su deo svakodnevnog života ali neke od njih predstavljaju opasnost za biljke i životinje koje žive u vodi, životinje koje ih jedu i ljude. Do površinske vode hemikalije stižu na različite načine – mogu da budu ispuštene u vazduh i zatim se u vidu kiše ili prašine vrate na tlo ili ih direktno ispuštaju u vodu industrija, gradske fabrike za preradu vode ili poljoprivredni sektor.

Već godinama se zna da neke hemikalije, poput metala ili postojanih organskih zagađivača kao što je pesticid lindan, predstavljaju opasnost. Međutim, konstantno se pojavljuju i nove hemikalije koje predstavljaju opasnost, poput nekih pesticida i lekova, pojedinačno ili u kombinaciji.

Efekat koktela

Za mnoge supstance navedene u Okvirnoj direktivi o vodi, poput kadmijuma, olova, nikla i pesticida kao što su simazin i hlorfenvinfos, evropske mere za sprečavanje ispuštanja u životnu sredinu dovoljno su efikasne i znatno su smanjile njihovo prisustvo u vodi. Međutim, u izveštaju EEA ukazuje se na brojne druge hemikalije prisutne u životnoj sredini i ističe da je potrebno više informacija i znanja da bi se utvrdilo da li predstavljaju opasnost za jezera, reke i drugu površinsku vodu.

Najveće su bojazni od mikro zagađivača i tzv. efekta koktela gde pojedinačne hemikalije koje mogu biti prisutne u bezopasnoj količini u kombinaciji odosno mešavini mogu da budu opasnost po zdravlje. Hemikalije u površinskoj vodi mogu da se mešaju sa mineralnim solima i organskim komponentama, kao i nutrijentima iz kanalizacije, odvoda iz poljoprivrede i druge otpadne vode.

Hemikalije koje stižu do vode iz vazduha doprinose tom miksu. U izveštaju se navodi da je u uzorcima vode otkriveno nekoliko stotina organskih hemikalija u maloj koncentraciji ali nivo opasnosti koje one nose nije dovoljno poznat.

Stručnjaci se u izveštaju zalažu za bolje izveštavanje o emisijama hemikalija i unapređenje kontrole sa ciljem da se pravovremeno preduzimaju odgovarajuće mere radi bolje zaštite od različitih izvora zagađenja.

Raniji izveštaj o stanju vode EEA, objavljen sredinom 2018, pokazao je da samo 38% kontrolisanih jezera, reka i druge površinske vode ima dobar hemijski status, bez koncentracije supstanci veće od predviđenog ekološkim standardima kvaliteta EU.

U većini članica EU samo nekoliko supstanci doprinosi lošem hemijskom statusu. Ističe se živa koja je nekada naveliko korišćena u proizvodnji termometara, baterija i bojica. Živa se i dalje otkriva u uzorcima vode a njen vodeći izvor danas je atmosfersko zagađenje iz elektrana na ugalj.

Izvor: Euractiv

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti