Koji su to strateški važni naučni projekti koje država podržava i finansira u cilju očuvanja životne sredine, na koje sve načine se povezuju naučno-istraživačka zajednica i privreda, kako su naši naučnici rangirani u svetu i koliko razmenjujemo iskustva u ovoj oblasti sa drugima, da li smo usklađeni sa EU zakonima i standardima kad je u pitanju razvoj nauke i tehnologije i koje EU fondove koristimo u ove svrhe, razgovaramo sa prof. dr Viktorom Nedovićem, pomoćnikom ministra za međunarodnu saradnju i evropske intergacije u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
EP: Koliko je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja strateški posvećeno razvoju domaćih naučnih potencijala u pravcu poboljšanja uslova života i zaštite životne sredine?
Viktor Nedović: Ministarstvo kroz četiri različita programa finansira brojne istraživačke projekte. Na primer, kroz program integralnih i interdisciplinarnih istraživanja realizuju se projekti izučavanja agrobiodiverziteta i korišćenja zemljišta u Srbiji, monitoringa i procene dugotrajne izloženosti zagađujućim supstancama u životnoj sredini, razvoj globalnog sistema za kontinuirana istraživanja i integrisano upravljanje ekosistemima, istraživanje bioremedijacije i soilifikacije degradiranih prostora, istraživanje klimatskih promena i njihovog uticaja na životnu sredinu…
Razvijaju se metode, senzori, i sistemi za praćenje kvaliteta vode, vazduha i zemljišta, tehnologije za monitoring i zaštitu životnog okruženja od štetnih hemijskih supstanci i radijacionog opterećenja, kao i istraživanja uticaja jonizujućeg i UV zračenja u oblasti medicine i zaštite životne sredine i monitoring elektromagnetnih zračenja mobilnih telekomunikacionih sistema u životnoj sredini. Kroz program tehnološkog razvoja realizuju se projekti u kojima se izučava uticaj rudarskog otpada na zagađenje vodotokova, razvijaju novi bioekološki materijali za zaštitu zemljišta i voda, unapređuje tehnologija remedijacije sedimenta u cilju zaštite voda, razvijaju biosorbenti za prečišćavanje prirodnih i otpadnih voda, razvijaju metodologije i sredstva za zaštitu od buke urbanih sredina, razvijaju hidroinformacioni sistemi za praćenje i ranu najavu suša, kao i projekti za smanjenje aerozagađenja iz termoelektrana i sistemi za uklanjanje štetnih sastojaka dima i razvoj tehnologija za realizaciju termoelektrana i energana bez aerozagađenja.
EP: Ministarstvo preko Fonda za inovacionu delatnost realizuje programe kojima se finansira razvoj inovacija, sa posebnim fokusom na startapove ili na zrela preduzeća. Kakva su dosadašnja iskustva sa inovacijama u oblasti zaštite životne sredine?
Viktor Nedović: Fond podstiče i saradnju privatnih preduzeća i naučno-istraživačkih organizacija da zajednički, udruženi razvijaju nove, inovativne proizvode, usluge ili tehnologije. Što se tiče projekata iz oblasti zaštite životne sredine do sada je podržano nekoliko projekata. Primera radi, jedan od njih je razvio softversku aplikaciju koja nudi efikasan sistem procene uticaja na okolinu ili razvoj grafenske akustičke kamere za upotrebu na bespilotnim letilicama radi snimanja izvora buke. Još jedan primer je kompanija koja je razvila tehnologiju uzgajanja pečuraka koja se bazira na korišćenju otpada u industrijskim razmerama i minimizaciji utroška energije. Fond je takođe pružio finansijsku pomoć kroz Program ranog razvoja kompaniji „Strawberry Energy“, startapa koji važi za jedan od pionira u oblasti obnovljivih izvora energije.
U fokusu:
EP: Nedavno je vaše ministarstvo objavilo konkurs za sufinansiranje zajedničkih projekata naučno-istraživačke zajednice i privrede. O čemu se radi?
Viktor Nedović: Fond za inovacionu delatnost raspisao je 10. oktobra javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za razvoj inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija kroz Program ranog razvoja i Program saradnje nauke i privrede. Prijave za oba programa se podnose putem portala Fonda za inovacionu delatnost do 31. decembra 2019. godine. U okviru Programa ranog razvoja, Fond može dodeliti sredstva u iznosu do 80.000 evra po projektu, a za program se mogu prijaviti mikro i mala preduzeća osnovana u Srbiji, u većinskom privatnom srpskom vlasništvu i ne starija od pet godina. Po prvi put od ovog javnog poziva, prijavu mogu da podnesu i timovi, koji će biti u obavezi da registruju preduzeće tek u slučaju da njihov projekat bude odobren za finansiranje.
Finansiranjem koje Fond dodeljuje pokriva se sa maksimalno 70 odsto ukupnih opravdanih troškova projekta, čije trajanje je do 12 meseci. Kroz Program saradnje nauke i privrede dodeljuje se finansijska podrška do 300.000 evra po projektu, a korisnici su konzorcijumi sačinjeni od najmanje jednog privatnog mikro, malog ili srednjeg preduzeća osnovanog u Srbiji i jedne javne akreditovane naučno-istraživačke organizacije. Podrška omogućava konzorcijumima da realizuju zajedničke projekte kako bi stvorili proizvode, usluge, tehnologije i tehnološke procese visoke vrednosti kroz primenjeno istraživanje i razvoj. Finansiranjem koje Fond dodeljuje pokriva se maksimalno 70 odsto ukupnih opravdanih troškova projekta za mikro i mala preduzeća, odnosno 60 odsto za srednja preduzeća. Projekti mogu trajati do 24 meseca. Za ovaj javni poziv obezbeđena su sredstva u iznosu od šest miliona evra u okviru budžeta Republike Srbije, sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
EP: Gde je naše mesto u svetu nauke?
Viktor Nedović: Naša nauka beleži odličan rejting u svetu uprkos činjenici da izdvajanja za nauku nisu na nivou evropskog proseka. Na osnovu globalnog rangiranja istraživanja koje obavlja časopis „SCImago Journal&Country Rank“, Srbija je u 2017. godini bila na 51. mestu od ukupno 230 zemalja. Po naučnoj produkciji među zemljama Istočne Evrope, Srbija je na 8. mestu od 23 zemlje. Ministarstvo je preduzelo značajne korake ka sveobuhvatnoj reformi naučno-istraživačkog sistema.
U proteklom periodu doneta su dva veoma značajna zakona, Zakon o nauci i istraživanjima (u julu 2019) i Zakon o fondu za nauku (u decembru 2018). Donošenje ovih zakona je ključni korak u reformi sistema organizacije i finansiranja nauke, čime će se ostvariti uslovi za kontinuirani razvoj naučno-istraživačkih i razvojnih aktivnosti u Srbiji. Ovu reformu prate i povećana ulaganja, što se i vidi kroz činjenicu da su sredstva od 2015. do 2019. uvećana za 35,8 odsto, a nastavlja se kontinuirano obezbeđenje podrške iz IPA i drugih izvora. Pored reforme sistema finansiranja nauke, Ministarstvo je dosta učinilo na podmlađivanju srpske naučne zajednice kroz uključenje više od 1.100 mladih istraživača u tekuće projekte Ministarstva. Takođe, u delu inovacija, Srbija itekako razmenjuje iskustva sa drugim zemljama.
Prema poslednjem izveštaju „Startup Genome“, Srbija je jedan od rastućih inovacionih ekosistema u oblasti razvoja informacionih tehnologija čija je ključna prednost inženjerski kadar visokog kvaliteta. Globalni indeks inovacija (GII) meri stanje i uspeh inovacija u 126 zemalja sveta. U izveštaju GII za 2018. godinu, Srbija se nalazi na 55. mestu, što je porast u odnosu na 2017. godinu kada smo bili rangirani kao 62. zemlja. Od 7 oblasti koje indeks obrađuje, Srbija je najbolje ocenjena u pogledu infrastrukture (48. od 126 zemalja) – to se pre svega odnosi na razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i ekološku održivost. Sa druge strane, tržište sekundarnih izvora finansiranja za brzorastuće kompanije je u veoma ranoj fazi razvoja i potrebno je raditi na stvaranju podsticaja za investitore i fondove rizičnog kapitala, kao i kreiranju sveopšte kulture kroz širenje znanja pomoću obrazovanja i prenošenja iskustva.
EP: Koliko smo usklađeni sa standardima EU kad je razvoj nauke i tehnologije u pitanju? Koji su to EU fondovi koje možemo da koristimo baš za razvoj ovih oblasti?
Viktor Nedović: Prema izveštaju EK za 2019. godinu o stanju procesa reformi Pregovaračkog poglavlja 25, Republika Srbija je na dobrom nivou pripremljenosti u oblasti nauke i istraživanja. Za Srbiju je ključno učešće u programima Unije. Kao deo istraživačkog prostora, otvorene su nam brojne mogućnosti u okviru Horizonta 2020, Erazmus+ i drugih programa. U programu Horizont 2020, prema podacima iz jula ove godine, imamo 393 participacije na 274 projekta, a približno smo ugovorili 91,4 miliona evra. Pored stipendija „Marija Kiri”, najveći broj projekata je u oblasti hrane, energetike i informacionih tehnologija. Osim toga, dostupni su nam i pretpristupni IPA fondovi Evropske unije kroz koje na nacionalnom nivou možemo podizati kapacitete naučno-istraživačke zajednice i inovacionog ekosistema.
Da bi se dobila sredstva iz evropskih strukturnih fondova, zemlje članice i regioni moraju imati usvojenu Strategiju istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije, kojom bi se definisale odluke o pravcu razvoja u ovoj oblasti. Proces izrade Strategije pametne specijalizacije u Srbiji pokrenut je početkom 2017. godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koordiniše procesom u koji su uključene sve relevantne institucije. Država već u velikoj meri pomaže saradnju privrede i nauke, kroz različite programe, a implementacijom Strategije pametne specijalizacije napraviće se mehanizam gde će ulaganja davati veće efekte. Oblasti prioriteta koje su identifikovane u ovom procesu su: hrana za budućnost, informacione i telekomunikacione tehnologije, kreativne industrije, mašine i procesi budućnosti. U horizontalnom delu, tu su zaštita životne sredine, energetska efikasnost, digitalizacija i neke od ključnih tehnologija.
EP: Redovan ste profesor Poljoprivrednog fakulteta i već nekoliko godina organizujete Ekotrofeliju Srbije, nacionalno takmičenje u kreiranju eko-inovativnih prehrambenih rešenja. U kom prvacu razmišljaju naši najmlađi naučnici?
Viktor Nedović: Cilj takmičenja je da podstakne studentsku inovativnost, ekološki pristup, preduzetnički duh, da ih ohrabri i dā podršku u kreiranju njihovih sopstvenih kompanija. Studentski timovi imaju zadatak da kreiraju potpuno nove prehrambene proizvode i da ih realizuju od ideje do finalnog proizvoda. Pravo je zadovoljstvo videti taj entuzijazam kod studenata, tu energiju, pregršt odličnih ideja i želje da se upuste u nešto novo, da se dokažu, da pokrenu svoj biznis. Organizator takmičenja je Udruženje prehrambenih tehnologa Srbije, a značajan partner je Naučno-tehnološki park Beograd koji je studentima ponudio svoje servise od početka besplatno, zatim USAID, UNDP i kompanija „Design“ koji su dali podršku nacionalnom takmičenju.
Intervju vodila: Gordana Knežević
Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala Zeleni izumi, decembar 2019. – februar 2020.
