Cene energenata i žitarica otežavaju proizvodnju hrane za životinje

Foto-ilustracija: Pixabay

Više od 1,3 miliona tona industrijske hrane za životinje proizvedeno je u Srbiji prošle godine, od čega smo izvan granica zemlje plasirali više od 244.204 tone, što je u poređenju sa 2021. godinom povećanje izvoza za 21,4 odsto. S druge strane, beleži se i rast uvoza ove hrane – 13 procenata.

O problemima u sektoru stočarstva i na tržištu hrane za životinje bilo je reči, između ostalog, na sednici Sekcije proizvođača hrane za životinje Moravičkog i Raškog upravnog okruga, Grupacije proizvođača hrane za životinje Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.

„Povećanje proizvodnje u 2022. godini, koju prati smanjenje zaliha i veća realizacija zabeležena je kod proizvodnji potpunih smeša za ishranu goveda, svinja i živine, dok se smanjenje proizvodnje, nivoa zaliha i realizacije beleži kod dopunskih smeša i predsmeša za ove vrste životinja’’, navela je Jasna Stevanović iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.

Pročitajte još:

Objašnjava da od ukupne količine industrijski proizvedene hrane za životinje, oko 34 odsto je hrana za svinje, 34,7 posto za živinu, dok hrana za goveda uzima učešće od oko 22 procenta.

Na sednici je ukazano da stočarstvo u Srbiji posluje u otežanim uslovima zbog smanjenog broja životinja, rasta cene energenata i žitarica, što je direktno uticalo i na sektor hrane za životinje.

Smatra se da je razlog smanjenja broja životinja, pored uticaja poskupljenja osnovnih proteinskih hraniva, bio i nesiguran plasman proizvoda, zbog čega su se mnogi farmeri odlučili za izlazak iz stočarske proizvodnje, istaknuto je na sednici.

Stočarstvo kao ruralni sektor obuhvata sve ekonomske aktivnosti oko uzgoja životinja, te se pored proizvodnje hrane za životinje na regionu razvija i proizvodnja prirodnog đubriva (preradom komposta sa farmi životinja), koje je kao domaći resurs značajno za organsku proizvodnju.

O „Primeni organskih formi mikroelemenata u ishrani svinja“ u RPK Kraljevo, govorila je prof. dr Radmila Marković, sa Katedre za ishranu i botaniku Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.

Izvor: PKS

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti