Akcioni planovi za zeleni grad, održivu energiju i klimu osnov daljeg razvoja Beograda

Foto ilustracija: Pixabay

U glavnom gradu Srbije mnogo se gradi, akcioni plan za zeleni grad (GCAP) i održivu energiju i klimu (SECAP) su strateški dokumenti koji su osnov za dalji razvoj, a pre svega u smislu ekologije i razvoja životne sredine.

“Aspekt koji se tiče životne sredine je značajan koliko i celokupni infrastrukturni razvoj Beograda. Od industrijske revolucije pa do danas, pitanje energije jedno je od ključnih kada je reč o razvoju privrede i ekonomije. Poslednjih decenija, uz aspekt potrošnje i proizvodnje energije, pitanje ekologije i životne sredine je neodvojivo od te teme. Potpisivanjem Sporazuma gradonačelnika za klimu i energiju, obavezali smo se da do 2030. godine smanjimo emisiju ugljen-dioksida za 40 odsto, a do 2050. godine cela Evropska unija ima cilj da se ta emisija smanji na nulu. Zahvaljujem ljudima iz Grada, svim sekretarijatima i onima koji su bili uključeni u izradu ova dva plana, s obzirom na to da se pokazalo da postoji velika energija, znanje i interesovanje ljudi koji brinu o gradu”, rekao je prof. dr Zoran Radojičić.

On je pozvao sugrađane da pošalju svoje ideje i sugestije kako bi ovi planovi izgledali još bolje.

“Deo akcionog dokumenta tiče se i proizvodnje i racionalne potrošnje energije, što je izuzetno važno. Sa druge strane, tiče se i celokupnog strateškog planiranja razvoja Beograda na polju ekologije, podrazumevajući različite pravce i pitanja. Takođe, bavi se i tretmanom otpadnih voda i otpada uopšte, razvojem zelenih površina, kao i svim ostalim aspektima koji se tiču kvaliteta života jednog grada”, objašnjava prvi čovek prestonice.

U predstavljenim dokumentima nalaze se konkretni projekti koji treba da se realizuju u narednom periodu. Reč je o investicijama od 5,2 milijarde evra za period od 10 godina, a ideja je da se polovina tog novca investira u narednih pet godina.

Ovi strateški dokumenti akcenat stavljaju na to da transport u Beogradu, ali i saobraćajnice koje izmeštaju saobraćaj na rubove grada, zauzimaju prioritetno mesto. Planom je predviđeno da se oko 770 miliona evra investira u tretman otpadnih voda, 300 miliona evra u energetsku efikasnost, 100 miliona na ozelenjavanje i podizanje procenta površina pod šumom na 20 odsto, 40 miliona na poziciju linijskog parka i razvoj zelenih površina koje će omogućiti zdraviji život u prirodi na moderan način. Važan deo projekta su i četiri centra za sakupljanje i reciklažu otpada, kao i dva centra za sakupljanje otpada u ukupnoj vrednosti od 20 miliona evra”, ističe gradonačelnik.

Planovi će biti tri nedelje na javnoj raspravi, nakon toga će o njima odlučivati skupština, a potom bi trebalo da počne i implementacija.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti