Spas od naftnih mrlja – otkrivene bakterije koje mogu da razgrade dizel i naftu

Foto-ilustracija: Pixabay

Naftne mrlje su jedna od najjezivijih ekoloških katastrofa sa dugoročnim posledicama po životnu sredinu. Osim što na hiljade morskih ptica poslednje dane provodi u agoniji, zarobljeno u crnoj lepljivoj masi, naftne mrlje utiču i na morske sisare, ribe i kornjače dovodeći do masovnih uginuća.

Na sreću, priroda ima spremnu odbranu, i to u vidu jednoćelijskih organizama koji mogu da ragrade zloćudne crne mrlje na površini vode.

Prema najnovijoj studiji Američkog društva za mikrobiologiju, u ledenim vodama kanadskog Arktika do sada su identifikovana tri soja bakterija koje pokazuju na koji način se morski ekosistemi „brane“ od posledica izlivanja nafte.

Za potrebe studije istraživači su simulirali izlivanje nafte u bocama, kombinujući blato sa gornjih nekoliko centimetara morskog dna, morsku vodu i dizel ili sirovu naftu, uz dodavanje različitih hranljivih materija, navodi se u saopštenju Društva.

Eksperimenti su izvedeni na 4° C kako bi oponašali prirodnu temperaturu vode i trajali su nekoliko nedelja. Prema rečima dr Kejsi Huberta, ove simulacije pokazale su da neke bakterije u okeanu predstavljaju prvi odgovor prirode na ekološke incidente. U studiji se takođe navodi da veća količina hranljivih materija u hladnoj vodi pojačava proces razgradnje.

Za Arktički okean tipično je to što se na njegovim obalama odvija intenzivna industrija i učestali vodni saobraćaj, pa su izlivanja nafte, nažalost, česta pojava, objasnio je koautor studije dr Hubert.

Ovo otkriće utoliko je važnije jer se u praksi pokazalo da je uklanjanje naftnih mrlja od strane ljudi nedovoljno efikasno, a u vodama hladnog i prostranog Arktičkog okeana višestruko teže.

Milena Maglovski

 

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti