Mali rečnik ekoloških pojmova

Foto-ilustracija: Pixabay

Jedan bezazleni komentar o neobično visokoj temperaturi za ovo doba godine može da se pretvori u neumorno dijalektičko nadmudrivanje o klimatskim promenama i ekologiji, a da vas osudi na sate ćutanja i proklinjanja trenutka kada ste spomenuli tu visoku temperaturu. Ako ste okruženi poznavaocima pitanja koja se tiču zaštite životne sredine, šanse da se nađete u ovakvoj neprilici su veće, te sam za vas pripremila jedan kratak rečnik osnovnih ekoloških pojmova kako biste se sutra lakše snašli u neizbežnim diskusijama i tekstovima o ekologiji.

Cirkularna ekonomija – Nedavno sam pratila konferenciju na kojoj je jedan gradski zvaničnik (što bi rekli – čovek iz naroda) nespretno baratao pojmom cirkularna ekonomija pokušavajući da ga objasni, ali se nakon par minuta predao i reč prepustio sledećem govorniku koji je bio nešto vičniji temi. Zapravo, cirkularna ekonomija funkcioniše po veoma jednostavnom principu, a najbolje ćemo je razumeti u svetlu njenog oponenta – linearne ekonomije.

Dok u linearnoj počinjemo sa resursom, a završavamo sa otpadom na deponijama, nakon čega moramo ponovo pribaviti resurse, u cirkularnoj ekonomiji otpad iznova postaje resurs i time nema otpada u pravom smislu te reči. Cirkularni model štiti prirodne resurse i životnu sredinu, ali i značajno doprinosi našem budžetu jer ono što bi inače bilo bačeno postaje dragocna sirovina.

Energetska efikasnost –  U zavisnosti od količine unetog kofeina, katkad čekiram dnevnu „to do“ listu za samo par sati, no češće mi se dešava da poraženo gledam kako pada mrak, a da do liste još nisam ni stigla. Obavljanje istog zadatka brže, bolje i sa manje utrošene energije zove se efikasnost, a energetska efikasnost jednostavno znači eliminisanje rasipanja energije.

Najjednostavniji primer su LED sijalice koje mogu da proizvedu istu količinu svetlosti kao i sijalice sa žarnom niti koristeći 75 do 80 odsto manje električne energije.

Primenjujući mere energetske efikasnosti smanjujemo emisije štetnih gasova iz termoelektrana na fosilna goriva,  potrebu za uvozom energije, i troškove na nivou domaćinstva i privrede.

Ugljenična neutralnost – Da mi je neko dao dinar svaki put kada su se kompanije u svojim sesijama grinvošinga pozivale na ugljeničnu neutralnost, sada bi mi i Bezos zavideo.  Nažalost, nemam visoko mišljenje o postizanju ugljenične neutralnosti jer je ona kompromis koji štiti velike korporacije, a sve pod maskom pravedne i postepene tranzicije ka klimatski stabilnom svetu.

Ideja je da kompanije ne moraju suštinski da menjaju svoje poslovne prakse, koje često rezultuju enormnim emisijama ugljen-dioksida, već mogu da tobože kompenzuju svoj ugljenični otisak tako što će zasaditi XY stabala. Samo, zaboravljaju da su potrebne godine dok drveće ne poče da apsorbuje značajne količine ugljen-dioksida, a da će do tada emitovani gasovi staklene bašte već napraviti štetu životnoj sredini koja ne može da se anulira. A šta kažete da ipak promenite svoje poslovne modele?

Dekarbonizacija – Budući da se odnosi na smanjenje emisija ugljenika nastalih usled sagorevanja fosilnih goriva, dekarbonizacija je često prisutna kada je reč o saobraćaju, energetici ili privredi. Ovde več vidimo pomak u odnosu na ugljeničnu neutralnost jer, da bi jedna država ili kompanija ušla u proces dekarbonizacije, moraće da smanji količinu emitovanog ugljenika za nekoliko hiljada tona.

Milena Maglovski

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti