Srbija je na 64. mestu „Svetske rang liste o sreći“ koja obuhvata 156 zemalja, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija (World Happiness Report 2020), koji ne obuhvata i period od kada su preduzete vanredne mere zbog pandemije novog koronavirusa.
Srbija na toj listi napreduje već dve godine, jer je 2019. bila na 70. mestu, a 2018. na 78.
Od zemalja bivše Jugoslavije najsrećniji kažu da su u Sloveniji, koja je na 33. mestu i takođe je napredovala u odnosu na prethodnu godinu, a odvojeno se navodi i Kosovo, koje je na 35. mestu. Slede BiH (69), Crna Gora (72), Hrvatska (79), Severna Makedonija (90).
Od zemalja jugoistoka Evrope najsrećniji su Rumuni (47), slede Mađari (53), zatim Grci (77), Bugari (96) i Albanci (105).
Finska je najsrećnija zemlja sveta treći uzastopni put, po izveštaju UN-a objavljenom 20. marta.
Finska je ispred Danske i Švajcarske koje su druga i treća na listi „Svetskog izveštaja o sreći“ za 2020. godinu, čije objavljivanje se podudara sa Svetskim danom sreće koji UN obeležavaju 20. marta.
Dve zemlje u ratu – Južni Sudan i Avganistan, na pretposlednjem i poslednjem su mestu liste 156 rangiranih zemalja.
Ta lista se sastavlja tako što uzorci stanovnika iz svake od 156 zemalja ocenama od 0 do 10 ocenjuju kvalitet svog života.
Uzimaju se u obzir i bruto nacionalni dohodak, socijalna pomoć, individualna sloboda, korupcija.
U osmom izveštaju, kao i u sedam prethodnih, nordijske zemlje su na vrhu liste. Među prvih deset su i Novi Zeland koji je osmi, a Austrija je deveta.
Najsrećnije zemlje su one gde građani imaju osećaj pripadnosti, poverenja jednih u druge i gde se uzajamno cene, rekao je Džon Helivel, koautor izveštaja, navodi se u saopštenju.
„Podeljeno poverenje smanjuje opterećenje teškoća i prema tome nejednakost dobrobiti“, rekao je on.
Izveštaj za 2020. godinu zasnovan je na podacima prikupljenim 2018. i 2019, i ne obuhvata period tokom vanrednih mera preduzetih širom sveta zbog pandemije koronavirusa, prenosi Frans pres.
Autori izveštaja ukazuju da bi uslovi izolacije u kojima su sada mnogi ljudi, mogli da paradoksalno idu u prilog budućeg osećanja sreće, kada takvih mera više ne bude bilo.
U sadašnjim okolnostima „najčešće objašnjenje je izgleda to da su ljudi prijatno iznenađeni spremnošću svojih suseda i svojih institucija da rade zajedno da bi se uzajamno pomogli“, rekli su autori izveštaja UN u saopštenju dodavši da strah, razočaranje i gnev preovladaju onda kada društveno tkivo zajednice nije čvrsto.
Izvor: Euraktiv.rs/Beta
