U poređenju sa martom prošle godine, cene prerađene hrane su prošlog meseca bile više za 10,9 odsto, a cene neprerađene hrane za 26 odsto. Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, saopštava Narodna banka Srbije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u martu na mesečnom nivou iznosila 0,8 odsto, što je blisko ostvarenjima iz prethodnih meseci, saopšteno je iz kabineta guvernera Srbije Jorgovanke Tabaković.
Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu obeležili su rast cena prerađene hrane, cena u okviru bazne inflacije i cena energenata.
Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u martu iznosio je 0,9 odsto, kao i u periodu decembar 2021. – februar 2022. i sporije nego u oktobru i novembru, kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko 2 odsto.
NBS saopštava da su sporijem rastu cena prerađene hrane doprinele i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.
Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u martu bile više za 10,9 odsto, a cene neprerađene hrane za 26 odsto.
„Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – prošlogodišnje suše, visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i posledično znatno uvećanih troškova u proizvodnji hrane“, pojašnjeno je u kabinetu guvernera.
Pročitajte još:
Globalni faktori uticali na rast cena energenata
Cene energenata su na mesečnom nivou u martu porasle za 1,4 odsto.
Kako je saopšteno, njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu.
„Rast cena naftnih derivata u Srbiji u martu iznosio je 2,1 odsto i znatno je niži od rasta svetske cene nafte, koja je u proseku povećana za oko 20 odsto, čemu je doprinela odluka Vlade da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte. U vezi s tim, očekuje se da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske“, saopšteno je is NBS.
Uticaj rata u Ukrajini
Prema projekciji Narodne banke Srbije iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija trebalo bi da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja.
Neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva koronavirusa, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini.
To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile.
„I pored toga, procene Narodne banke Srbije i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika. To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini, kao i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone“, zaključuje se u saopštenju.
Izvor: RTS
