Prema najnovijim rezultatima drugog programa Barometar klimatske stvarnosti koji je sprovela kompanija Epson, širom sveta ljudi povećavaju lično delovanje u cilju sprečavanja klimatskih promena. Istraživanje ove vodeće svetske tehnološke kompanije pokazuje da su klimatske promene i dalje za mnoge najvažnije pitanje, iako svetska ekonomija skreće pažnju sa rešavanja klimatskih izazova.
Uprkos tome što su tokom prošle godine zabeleženi do sada neviđeni uticaji na klimu, istraživanje pokazuje i to da su ljudi sve optimističniji da će klimatska katastrofa moći da se spreči tokom njihovog života. Međutim, podaci pokazuju i značajne razlike u percepciji klimatskih promena na koje utiču faktori poput ekonomskog statusa i starosti.
Optimizam – uticaj ekonomije i starosti
Ne iznenađuje da su neposredni finansijski problemi glavna briga ljudi. Dok su „oporavak ekonomije” (22 odsto) i „rast cena” (21 odsto) na vrhu prioriteta ispitanika, klimatske promene nalaze se vrlo blizu na trećem mestu (20 odsto). Uprkos globalnom ekonomskom padu, sukobima i velikim računima za struju, brojni ljudi širom sveta ne zaboravljaju na klimatske promene.
Međutim, zabrinutost zbog klime ne dovodi do pesimizma. Pre konferencije COP 26 u novembru 2021. godine, 46 odsto ispitanika iz celog sveta su bili optimistični da će klimatska katastrofa moći da se spreči za vreme njihovog života. Dok se svet priprema za ovogodišnji COP 27 u Egiptu, optimizam je porastao na više od 48 odsto. To se dogodilo uprkos uticajima klimatskih promena kojima smo svedočili prošle godine, što ukazuje na nedostatak realnosti među ljudima koji potencijalno ne razumeju potpun uticaj klimatskih promena na svet u budućnosti.
Dublja analiza otkriva da globalni prosek skriva iznenađujuće regionalne razlike. Optimizam je, na primer, manji u najrazvijenijim ekonomijama, nego u zemljama u razvoju.
– Pojedinačne zemlje članice G7 grupe beleže nivoe optimizma znatno niže od 48 odsto, što je globalni prosek: Kanada (36,6 odsto), Francuska (22,5 odsto), Nemačka (23,8 odsto), Italija (25,2 odsto), Japan (10,4 odsto), Ujedinjeno Kraljevstvo (28,4 odsto) i SAD (39,4 odsto).
– Ekonomije u razvoju i brzorastuće ekonomije beleže nivoe optimizma u vezi sa klimatskim promenama znatno veći od globalnog proseka: Kina (76,2 odsto), Indija (78,3 odsto), Indonezija (62,6 odsto), Kenija (76 odsto), Meksiko (66 odsto) i Filipini (71,9 odsto).
Rezultati pokazuju i da je starost jedan od faktora, gde su najstarije i najmlađe starosne grupe najviše zabrinute zbog klimatskih promena. Oni od 55 godina i stariji jedina su grupa koja navodi klimatske promene kao najveći globalni problem (22,2 odsto), dok ih grupa starosti od 16 do 24 godine stavlja na drugo mesto (19,3 odsto) – sve ostale starosne grupe stavljaju ih na treće mesto.
Yasunori Ogawa, globalni predsednik kompanije Epson izjavio je: „Poslovna svrha Epsona usmerena je na poboljšanje kvaliteta života, samim tim i životne sredine i tome ćemo posvetiti značajne resurse. Dok se svet okuplja na COP 27, naš program Barometar klimatske stvarnosti želi da podigne svest i omogući promene. Nadamo se da će rezultati Barometra pomoći vladama, industrijama i pojedincima da ulože više napora u sprečavanje klimatske katastrofe. Iako shvatamo da će postupak biti dugotrajan, verujemo da možemo stvoriti bolju budućnost ako sarađujemo i delujemo odmah.”
Pročitajte još:
Stvarnost, uticaj i delovanje
Čini se da sve veći globalni optimizam nije u skladu sa klimatskom stvarnosti. Međuvladino telo za klimatske promene (IPCC) saopštilo je tokom ove godine kako „klimatske promene koje je izazvao čovek opasno narušavaju prirodu i utiču na živote milijarda ljudi širom sveta…”
Samo ove godine narušavanje je obuhvatilo štetne klimatske događaje na svim kontinentima, uključujući: decenijama duge „mega-suše” u Africi i Južnoj Americi, brzo zagrevanje Arktika i Antarktika, smrtonosne poplave u Aziji i Australaziji, do sada neviđene temperature u celoj Evropi i nestajanje jezera u Severnoj Americi.
Dr. Tara Shine, naučnica u oblasti zaštite životne sredine i izvršna direktorka kompanije Change by Degrees, izjavila je: „Ne može se poreći da su poslednjih sedam godina temperature bile najviše u istoriji, pa smo izloženi realnoj opasnosti od prekoračenja sigurnih temperaturnih granica. Pa ipak, ovo istraživanje pokazuje da se ljudi širom sveta još uvek nadaju da njihovo delovanje, uz delovanje vlada i korporacija, može promeniti društvo nabolje.“
„Trenutni izazovi s kojima se suočavaju zemlje širom sveta, uključujući povećanje cena energije i hrane, ujedno su i uzroci i simptomi klimatskih promena. Dugoročno planiranje i omogućavanje ljudima da preduzimaju korake u vezi s klimom najuticajnije su mere koje zemlje mogu preduzeti kako bi održale optimizam u vezi s klimom, smanjile zagađenje ugljen-dioksidom i izgradile otpornost na klimatske uticaje.”
Neutemeljen optimizam mogao bi izgledati kao prazno priželjkivanje, no rezultati Epsonovog istraživanja pokazuju da ispitanici prepoznaju uticaj klimatskih promena.
Više od osam od deset ljudi (80,2 odsto) navodi da je ono što vide svojim očima – klimatske promene u svakodnevnom životu – najznačajniji faktor u izgradnji svesti. Ostali značajni uticaji na informacije o klimi uključuju:
– 75,7 odsto navodi korake koje preduzima vlada i/ili kampanje
– 75 odsto navodi vesti na internetu i na drugim mestima
– 74,2 odsto navodi društvene medije
– 64,8 odsto navodi poslovne ili društvene kampanje
– 64 odsto navodi konferencije COP
Čini se da optimizam 2022. ne dovodi do preteranog zadovoljstva, već podstiče ljude na delovanje. U razdoblju od 2021. do 2022., broj ispitanika koji su učinili sledeće ili to planiraju:
– broj onih koji više hodaju i/ili voze bicikl porastao je s 83,7 odsto na 87,2 odsto – 31,8 odsto njih to radi već više od godinu dana
– broj onih koji prelaze na obnovljivu energiju porastao je s 78,2 odsto na 82,4 odsto – 18,6 odsto njih to radi već više od godinu dana
– broj onih koji smanjuju međunarodna poslovna i turistička putovanja porastao je s 65,1odsto na 68,2 odsto – 23 odsto njih to radi već više od godinu dana
– broj onih koji prelaze na električna vozila porastao je s 68 odsto na 72,7 odsto – 10,6 odsto njih to radi već više od godinu dana
– broj onih koji prelaze na biljnu prehranu porastao je s 67,6 odsto na 68,9 odsto – 16,5 odsto njih to radi već više od godinu dana
Iako se delovanje pojedinaca povećava, jasno je da je potrebno još mnogo toga učiniti. Vlasti moraju da uvedu propise o održivosti, kompanije moraju da razviju održivu politiku i tehnologiju, a pojedinci moraju brže uvoditi promene načina života – ako očekujemo da svet ispuni ciljeve u oblasti klimatskih promena i izbegne nepovratnu promenu.
Hening Ohlson, direktor za održivost kompanije Epson Europe, izjavio je: „Imamo dužnost prema mlađim generacijama da osiguramo da ostavljamo planetu u boljem stanju nakon decenije uništavanja.”
„Ne postoji jedno rešenje tog problema, svi moramo nešto učiniti. Vlasti, kompanije i zajednice moraju se udružiti kako bi se sprečila ta katastrofa. Kao vodeća kompanija u oblasti tehnologije imamo obavezu da preusmerimo svoje delovanje na razvoj rešenja koja će smanjiti uticaj naših proizvoda na okolinu. Kroz saradnju i pronalaženje rešenja zajedno možemo da inspirišemo dela i napravimo promene.”
O kompaniji Epson
Epson je globalni lider na polju tehnologije posvećen cilju da postaje nezamenjiv za društvo kada je u pitanju povezivanje ljudi, stvari i informacija uz pomoć svojih originalnih, efikasnih, kompaktnih i preciznih tehnologija. Kompanija je fokusirana na inovacije i prevazilaženje očekivanja kupaca u inkdžet tehnologiji, vizuelnim komunikacijama, nosivim uređajima i robotici. Epson je ponosan na svoje doprinose u razvijanju održivog društva i na stalne napore ka ostvarivanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.
Ekološka vizija 2050 – eco.epson.com
Izvor: Epson
